Rođen na Aranđelovdan, 21. novembra 1960. godine, u selu Lukovska reka kod Kuršumlije, u radničko-seljačkoj porodici sa mnogo dece, mali Radislav Lukić kršten je imenom koje će ga pratiti kroz život ispunjen iskušenjima i verom. Svoj monaški put započeo je 1995. godine u manastiru Crna Reka kod Ribarića.
Nakon dve godine, još kao iskušenik, premešten je u manastir Svetih Arhanđela kod Prizrena, koji je tada bio u obnovi. Tako se ponovo odazvao pozivu svojih Svetih Arhanđela, kojima je bio privržen od rođenja. Zamonašen je 1998. godine – to je bilo prvo monašenje u toj svetinji posle punih 550 godina! Po blagoslovu igumana, pomagao je susedima, naročito starim i iznemoglim, neštedimice ulažući sebe u obnovu manastira. Bio je krotak, smiren i nezlobiv, čak i pred učestalim napadima. Sećanje na 1. maj 1999. godine, kada su na njega pucali iz automatske puške dok je vozio kola ka prištinskoj bolnici, svedoči o njegovoj neustrašivosti i postojanosti u veri i poslušanju.
Neposredno po ulasku nemačkog kontingenta Kfora na Kosovo i Metohiju, teroristi OVK kidnapovali su oca Haritona 15. juna 1999. godine, pred očima NATO „mirovnjaka“ koji nisu ništa preduzeli. Posle više od godinu dana traganja, Komisija za ekshumaciju nestalih i kidnapovanih Srba pronašla je 8. avgusta 2000. godine njegovo izmasakrirano i obezglavljeno telo u neobeleženom grobu na groblju albanskog sela Tusus kod Prizrena. Glava mučenika još uvek nije pronađena.
Prema veštačenju, stradao je u strahovitim mukama: rasporen stomak, polomljena kičma, rebra i kosti leve ruke. Pronađen je u monaškoj mantiji, sa ličnom kartom i brojanicom. Mošti su, posle parastosa u Gračanici, prenete u Crnu Reku, gde je započeo monaški put. Tadašnji vladika je na opelu rekao: „Oče Haritone, primili smo te ovde kao iskušenika, a sada te primamo kao mučenika.“
Iako još nije kanonizovan od strane Srpske pravoslavne crkve, otac Hariton se u narodu odavno poštuje kao novomučenik. Zabeleženi su slučajevi mirotočenja njegovih ikona, a monasi u Svetim Arhangelima svedoče priče naroda, kako im pritiče u pomoć u nevolji. Krv mučenička jeste seme novih hrišćana. Njihovo stradanje duboki je koren opstanka pravoslavlja na ovim prostorima. Nema manjeg naroda koji je dao više svetitelja od našeg stradalnog srpskog naroda.
Sveti novomučeniče Haritone, moli Boga za nas!
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
