Sve više penzionera u Nemačkoj je zaposleno. Razloga je više: neki to rade iz dosade, a neki zbog pukog preživljavanja, piše Dojče vele.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je 2024. godine redovno bilo zaposleno 1,1 milion osoba starijih od 67 godina. To je 51.000 više nego godinu dana ranije i ujedno najveći broj zabeležen do sada, navodi Dojče vele (DW).
Pre dvadeset godina, (2004) broj zaposlenih među ljudima u penzionerskim godinama gotovo da se učetvorostručio. Tada je bilo zaposleno samo 288.000 osoba starijih od 67, iako je ukupan broj penzionera tada iznosio 19,6 miliona – što je tek nešto manje nego danas, kada ih ima 21,4 miliona. To znači da četvrtinu stanovištva Nemačke čine penzioneri.
Inače, zakonski propisana starosna granica za odlazak u penziju 2004. u Nemačkoj iznosila je 65 godina.
CDU: Povećati broj penzionera koji rade
Generalni sekretar vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Karsten Lineman izazvao je nedavno polemiku kada je u jednom intervjuu aludirao na to da su građani Nemačke lenji – a posebno se to, po njemu, odnosi na penzionere.
– Za očuvanje blagostanja potrebno je povećati broj penzionera koji rade, a da bi se to postiglo, treba uvesti podsticaje za zaposlene penzionere – rekao je Lineman.
Jedna od ideja predviđa da zaposleni penzioneri budu oslobođeni poreza na platu do iznosa od 2.000 evra.
Mnogi penzioneri rade da bi preživeli
Sara Vagenkneht, predsednica istoimene stranke (Savez Sara Vagenkneht), zamerila je Linemanu da svojim izjavama vređa penzionere. Ona je rekla da svakako nisu svi penzioneri koji rade prinuđeni na produženje radnog veka iz finansijskih razloga – neki jednostavno uživaju u svom poslu. Ipak, u razgovoru za nedeljnik „Štern“ naglasila je da su mnogi zaista primorani na dodatnu zaradu kako bi uopšte preživeli.
– Učetvorostručenje broja zaposlenih penzionera pokazuje da su stotine hiljada njih jednostavno prinuđene da dopune svoje bedne penzije – rekla je Vagenkneht.
Vagenkneht odavno zahteva promenu sistema penzijskog osiguranja po uzoru na austrijski model.
Prema podacima Ministarstva rada, 2024. godine prosečna mesečna neto penzija za one koji su najmanje 45 godina uplaćivali u penzioni fond iznosila je 1.543 evra. I taj iznos je jedva dovoljan za preživljavanje u većim gradovima, gde prosečna kirija za dvosoban stan iznosi oko 1.000 evra.
Najugroženija grupa penzionera su oni koji iz raznih razloga veći deo života nisu bili zaposleni ili nisu uplaćivali doprinose – što je čest slučaj kod samohranih majki ili samostalnih preduzetnika.
