Nemačke vlasti su 2012. zaplenile 1.280 umetničkih predmeta iz Gurlitovog stana u Minhenu, tokom rutinske poreske provere. U kolekciji su dela poznatih slikara, za koja se dugo verovalo da su izgubljena ili uništena, poput Pabla Pikasa, Marka Šagala, Anrija Matisa, Ota Diksa i Maksa Libermana. Umetnine je sakupio Gurlitov otac, trgovac umetninama, koji je bio optužen za prodaju, kako je Hitler govorio, "degenerativne" umetnosti.
Gurlit je rekao da je ta dela nasledio od svog oca koji je bio prodavac umetničkih dela koja su konfiskovali ili kupili nacisti. On je, međutim, mnoga od tih dela zadržao za sebe. Nemački kolekcionar tvrdio je da su umetnine "nabavljene na legalan način".
Gurlit je umro u maju, a kao jedinog naslednika označio je švajcarski Muzej lepih umetnosti u Bernu. Predsednik muzeja, Kristof Šeblin rekao je novinarima u Berlinu da je bernski muzej odlučio da prihvati kolekciju posle dugog i teškog promišljanja.
"Krajnji cilj je bio da se raščisti na koji način bi Muzej lepih umetnosti u Bernu mogao da odgovori na dužnosti koje su stavljene pred njega testamentom", rekao je Šeblin.
Gurlit je pred smrt postigao sporazum s nemačkom vladom da se proveri da li su stotine umetničkih dela nacisti oteli od jevrejskih vlasnika. Vlasti su navele da je taj sporazum obavezujući i za naslednike, te je Šeblin naveo da će muzej sprovesti sveobuhvatnu istragu kako bi utvrdio poreklo dela.
Prema sporazumu koji je muzej sklopio sa nemačkim vlastima, vladino telo zaduženo za to pitanje nastaviće da istražuje da li su ta umetnička dela oteli nacisti, i od koga. Ukoliko se ne utvrde vlasnici, umetnički predmeti biće izloženi u Nemačkoj, uz pojašnjenje o njihovom poreklu, kako bi "zakoniti vlasnici imali mogućnost da podnesu zahtev za svoje vlasništvo".
Nemački zvaničnici naveli su da će sva dela ostati u Nemačkoj sve dok ne bude završena istraga, koja će, kako je planirano, trajati i tokom 2015.
Jedna od Gurlitovih naslednica takođe je podnela zahtev za dela, a minhenski sud je danas naveo da taj zahtev prvo treba da bude preispitan, pre nego što kolekcija ode bilo gde.
Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa Ronald Lauder upozorio je početkom meseca Muzej lepih umetnosti u Bernu da će biti pokrenuta "lavina tužbi" ukoliko to kulturno zdanje primi kolekciju jevrejskih umetničkih dela ukradenih za vreme nacizma.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
