Ukoliko svetske ekonomije budu reagovale na pravi način, inflacija će se tokom vremena postepeno smanjivati. Ali, ukoliko reakcija kreatora ekonomske politike u velikim zemljama bude nefikasna, sledi stagflacija. Sa tim malo ili nimalo ima veze pandemija izazvana kovidom, smatraju ekonomisti.
Razmatrajući ekonomska pomeranja na globalnom nivou izazvana manjim privrednim rastom i skokom inflacije, analitičar sa Vol strita koji je predvidevši razornu ekonomsku krizu 2008. stekao nadimak dr Propast upozorio je na četiri moguća scenarija koja bi mogla da zadese svetsku ekonomiju.
Svaki od njih, uslovljen je širenjem delta soja, „čepovima“ u lancima snabdevanja robom i na tržištima rada, kao i nedostacima materijala, finalnih proizvoda i radnika. Nurijel Rubini veruje da će suočene sa zamkom duga i trajnom inflacijom iznad ciljane, centralne banke skoro sigurno ići linijom manjeg otpora i kasniti u delovanju, čak i ako fiskalna politika ostane labava.
Ukoliko se ova prognoza ostvari, treba verovati, tvrdi, da nas očekuje drugi od ponuđenih scenarija po kojem bi inflacija bila na visokom nivou.
Nema prostora za veću zabrinutost
Ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević podseća da je ovo drugi ili treći članak profesora Rubinija koji analizira moguće scenirije i da prekid lanaca snabdevanja, delimično poskupljenje i između ostalog i sve vezano za energente, može da nagovesti neki od njih, koji bi značio sporiji rast proizvodnje ili čak neku vrstu zastoja u proizvodnji.
Istovremeno, dodaje, nema nikakve sumnje da su sve zemlje, uključujući one u EU, SAD, pa čak i Srbija, registrovale izvestan skok inflacije koji je bio najvećim delom posledica intenzivnih monetarnih i fiskalnih politika koje su vođene.
– Primarni uzrok ovakve monetarne fiskalne politike jeste bio nastojanje da se spreči dublja kriza usled kovid pandemije koja je uticala na pad proizvodnje. I zaista onog trenutka kada krene inflacija to znači da je privreda dostigla neke svoje ravnotežne, uobičajene nivoe i da sada treba smanjiti intenzitet monetarne i fiskalne politike kako bi se smanjila inflacija. S druge strane, kod najvećih ekonomija poput SAD karakteristično je da postoje poremećaji u lancima snabdevanja usled povećanja troškova transporta i zbog posledica koje nedovoljna radna snaga izaziva. Sve to stoji kao mogućnost mada mislim da nema neke veće zabrinutosti za neki dugoročniji poremećaj lanaca sandevanja – smatra Dimitrijević uveren da ukoliko svetske ekonomije budu reagovale na pravi način inflacija će se tokom vremena postepeno smanjivati i neće doći do značajnijih padova u proizvodnji.
Međutim, ukoliko, reakcija kreatora ekonomske politike u velikim zemljama bude neodgovarajuća, loša, neefikasna i ukoliko nastavi da se ignoriše taj problem sa lancima snabdevanja, onda bi svetsku ekonomiju mogla da pogodi stagflacija, odnosno istovremena pojava i inflacije, sa jedne strane, i pada proizvodnje, sa druge strane.
Što se, pak, privrede Srbije tiče, Dimitrijević je uveren da je ona još manje podložna ovakvom scenariju jer delimičan rast cena je posledica uvezene inflacije, odnosno skokova i šokova koji su bili na međunarodnom planu. Razume se, ukoliko se ti šokovi nastave, oni će delimično prelivati inflaciju i u našu privredu i na taj način dovesti do poremećaja u lancima snabdevanja.
– Ipak, budući da smo mala ekonomija mi smo, rekao bih, znatno manje osetljivi na te šokove nego recimo velike privrede. Mi jesmo ranjivi na svetska kretanja, međutim lično tvrdim da je bar u narednih šest do 12 meseci mala verovatnoća za taj nepovoljniji scenario – smatra Dimitrijević.
