Neki stručnjaci upozoravaju da ulaganja Kine u balkanske i istočnoevropske zemlje čini takozvani „korozivni kapital“, kao i da se iza njih krije politički plan.
Ali, obim kineskih ulaganja i dalje je skoro beznačajan.
Sve je više „jastrebova“ koji tvrde da su kineska ulaganja po definiciji korumpirana, sa otrovnim uticajem na tek formalno demokratske zemlje, uključujući i one na istočnoj periferiji Evropske unije. Drugi su manje uvereni da kineska ulaganja predstavljaju stvarnu pretnju. Članice EU u istočnoj Evropi stoje na raskrsnici u odnosima sa Pekingom i Briselom.
– Ove investicije će ostaviti neželjene posledice širom EU – kaže za DW Erik Honc, koji rukovodi vašingtonskim Centrom za međunarodna privatna preduzeća (CIPE) u oblasti takozvanog „korozivnog kapitala“.
Korozivni kapital: trik ili poslastica?
„Korozivni kapital“ – koncept koji je prvi uveo CIPE – odnosi se na spoljne izvore finansiranja kojima nedostaju transparentnost, odgovornost i tržišna orijentacija. „Takav kapital obično potiče iz autoritarnih režima poput Kine i Rusije, i iskorišćava nedostatke u upravi u zemljama-primaocima kako bi uticao na njihovo donošenje političkih odluka“, objašnjava za DW Matej Šimalčik, direktor Centralnoevropskog instituta za azijske studije (CEIAS) iz Bratislave.
U slučajevima Slovačke i Češke, Peking je uspeo da razvije značajne veze s lokalnim oligarsima koji imaju finansijske interese u Kini. „Te veze su kasnije korišćene za podsticanje politike koja odgovara kineskim interesima“, tvrdi Šimalčik. „Fokusirajući se na oligarhijsku klasu, Kina je zapravo uspela da izvrši uticaj na obe zemlje istovremeno.“
Kao rezultat toga, Kina je navodno uspela da izvrši uticaj u oblastima poput vladinih komunikacionih mreža.
Nedavni izveštaj Instituta iz Bratislave pokazuje da je kineska vlada uspela da zakorači u Češku i Slovačku preko bankarske kompanije poznate kao „CEFC Čajna Enerdži“, koja je iskorišćena da postane manjinski akcionar u češko-slovačkoj finansijskoj grupi, „J&T Fajnens“.
Mađarska zainteresovana, Poljska zbunjena
Mađarska ima najveći udeo kineskih investicija u istočnoj Evropi posle Srbije i planira nekoliko novih projekata, uključujući i izgradnju kontroverznog kampusa Univerziteta Fudan u Budimpešti.
Poljska, članica Višegradske grupe u kojoj su i Češka, Slovačka i Mađarska, sada je u jedinstvenoj poziciji kada je u pitanju odnos prema Kini i EU. „Evropska unija s jedne strane kritikuje Poljsku zbog narušavanja demokratije, ali ta zemlja je istovremeno skeptična prema kineskim investicijama zbog slične istorijske borbe poput one koje su prošle baltičke zemlje“, rekao je Honc.
Odnos Poljske prema Kini odraz je stanja američko-kineskih odnosa, a Varšava obično igra ulogu partnera lojalnog Vašingtonu. Ta zemlja već je pokazala svoju usklađenost sa američkom politikom kada je u pitanju 5G internet tehnologija.
„U Poljskoj se međutim ideološki akcenat stavlja na nacionalne interese i identitet, a to može da dovede i do politike koja je u suprotnosti s njenim evropskim i američkim saveznicima“, ukazuje Rumena Filipova, iz bugarskog Instituta za globalnu analitiku.
U svakom slučaju, Poljska ima značajne ekonomske odnose s Kinom, posebno u sektoru železničkog transporta – ona je, naime, ključna tranzitna zemlja za šinski prevoz robe iz Kine.
– Ne bi bilo iznenađujuće da Kina uspe da proširi svoj uticaj u toj zemlji i ubrizga još korozivnog kapitala – rekao je Šimalčik.
Litvanija uzvraća udarac
Litvanija je predvodila bojkot samita 17+1 (zemlje istočne Evrope + Kina) u februaru i rekla da želi da se EU sastaje sa Kinom samo na nivou svih zemalja to jest 27+1. „Čvršći stav Litvanije prema Kini je održiv, s obzirom na to da bilateralni litvansko-kineski finansijski i trgovinski odnosi nemaju značajan obim“, rekla je Filipova.
Ostaje da se vidi da li će druge dve baltičke države Letonija i Estonija slediti primer Litvanije.
Šimalčik kaže da izgleda da će Estonija verovatno slediti isti obrazac, mada verovatno na više diplomatski način od Litvanije. „Što se tiče Letonije, ona će verovatno biti najnevoljnija od njih tri da se zauzme kritički stav prema Kini, delimično i zbog javnog mnjenja, jer Letonci spadaju u evropske narode koji Kinu doživljavaju najpozitivnije“, kaže on.
Obično su se veze razvijale samo sa vladajućim koalicijama, a ne i sa opozicionim strankama, nastavio je on. Kao rezultat toga, gde god su bivše koalicije izgubile opšte izbore i bivša opozicija je došla na vlast, kao u slučaju Litvanije i Slovačke, vlade su postajale sve kritičnije prema Pekingu.
– Slični trendovi mogu se očekivati u Češkoj, pa čak i u Mađarskoj ako opozicija uspe da pokoleba glas javnosti – rekao je Šimalčik.
Bugarska i Rumunija
Kineski predsednik Si Đinping je 2018. godine podigao kinesko-bugarske odnose na strateški nivo, iako je kasnije pritisak SAD doveo do toga da Sofija donekle promeni kurs. U poređenju sa ostalim zemljama centralne Evrope, Kina je u Bugarsku i Rumuniju uložila manje kapitala, a te dve zemlje su zadržale lojalnost EU i NATO.
– Ne bih rekao da su Bugarska i Rumunija manje pogođene korozivnim kineskim kapitalom od Češke i Slovačke, već – na različite načine – rekao je Honc.
On je dodao da je politička elita u tim zemljama možda malo svesnija potencijalnih negativnih uticaja ovih investicija na njihovu sopstvenu sposobnost da utiču na političku ekonomiju nacije.
Bukurešt je usvojio memorandum koji blokira dodelu ugovora o javnoj infrastrukturi kompanijama iz zemalja koje nemaju bilateralni trgovinski sporazum sa EU. Osim toga, Rumunija je 2019. kineskoj telekomunikacionoj kompaniji Huavej zabranila pristup njenim mrežama i obustavila je saradnju sa Kinom oko izgradnje nuklearne elektrane „Černavoda“.
Preterane brige?
Nedavna studija Centra za azijske studije Centralne i Istočne Evrope (CEECAS) pokazala je da vlade u regionu imaju preuveličanu sliku opasnosti od Kine. Napominje se i da su pozicije direktnih stranih investicija Kine u ovim zemljama – skromne.
Prema podacima kineske organizacije koja se bavi monitoringom globalnih investicija ove zemlje (Chinese Global Investment Tracker), u periodu od 2000-2019, od 129 milijardi dolara (107 milijardi evra) vrednih kineskih investicija u Evropi, samo deset milijardi dolara otišlo je u zemlje centralne i istočne Evrope.
Prema podacima multinacionalne advokatske firme Bejker Mekenzi, vrednost kineskih direktnih kapitalnih investicija u Evropi je sa 13,4 milijardi u 2019. opala na 7,2 milijarde dolara u 2020. godini.
Međutim, Mađarska je usporila ovaj trend. Bilateralna trgovina između Kine i Mađarske dostigla je 5,35 milijardi dolara u prvoj polovini 2020. godine, što je za 9,8 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Ukupna kineska strana ulaganja u Mađarsku iznosila su pet milijardi dolara, a vodeće su kompanije kao što su Huavej, Vanhua i Kineska banka.
Poređenja radi, bugarski izvoz u Kinu 2020. iznosio je 870 miliona dolara, a uvoz 1,7 milijardi dolara. Kina je povećala svoje učešće u ukupnom bugarskom izvozu sa 0,6% na 2,7% između 2006. i 2020. Kineska ulaganja u Bugarsku su bila ispod jedan odsto stranih direktnih investicija.
– Bio sam više zabrinut pre dve godine kada se na kineske investicije gledalo kao da su čisto komercijalne – rekao je za DW Mikael Vigel, direktor istraživačkog programa „Globalna bezbednost“ sa Finskog instituta za međunarodne odnose.
– Sada mislim da je Evropa postala mudrija i shvatila da Kina koristi svoje investicije da stekne uticaj i zabije klin u EU. Huavej je bio alarm za buđenje – dodao je Vigel.
