EU: Budućnost Ukrajine je u EU kada ispuni uslove za članstvo

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije i Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, danas su u Kijevu najoštrije osudili rusku agresiju i razgovarali „kako povećati kolektivni pritisak na Rusiju da okonča svoj rat i povuče svoje trupe“,  saopštili su oni.

U zajedničkom saopštenju EU ponavlja da će „podržavati Ukrajinu i ukrajinski narod u borbi protiv ruskog agresorskog rata koliko god bude potrebno“ i podvlači „istorijski značaj odluke Evropskog saveta od 23. juna 2022. godine da prizna evropsku perspektivu Ukrajine i dodeli status zemlje kandidata“ kao i da „budućnost Ukrajine i njenih građana leži u Evropskoj uniji“.

Što se tiče članstva u EU i nade Ukrajine da postane članica u bliskoj budućnosti, samit podvlači „da će EU odlučiti o daljim koracima kada se u potpunosti ispune svi uslovi navedeni u mišljenju Komisije“, a da je „Ukrajina istakla svoju odlučnost da ispuni neophodne uslove kako bi što pre započela pristupne pregovore“.

Samit EU je pozvao Evropsku komisiju da izvesti o ispunjavanju uslova navedenih potrebnih za članstvo u EU i da će taj izveštaj biti objavljen u okviru svog redovnog paketa proširenja 2023 godine.

„Ne dovodeći u pitanje ovo sveobuhvatno redovno izveštavanje, uzimamo u obzir nameru da obezbedimo ažuriranje u proleće 2023. godine, koje će takođe biti preneto Ukrajini odgovarajućim kanalima“, ističe zaključak samita.

EU i Ukrajina su se saglasili da treba da prodube svoje odnose, koji su zasnovani na „zajedničkim vrednostima i bliskim i privilegovanim vezama“ i naveli da, kao što je to odlučeno kada je potpisan Sporazum o pridruživanju EU-Ukrajina, ovaj dokument je „od suštinskog značaja za olakšavanje i promovisanje daljih integracija Ukrajine sa EU“.

„EU je priznala značajne napore koje je Ukrajina pokazala u poslednjih nekoliko meseci u cilju ispunjavanja ciljeva na kojima počiva njen status kandidata za članstvo u EU, pozdravila je reformske napore Ukrajine u tako teškim vremenima i ohrabrila zemlju da nastavi ovim putem i ispuni uslove navedene u mišljenju Komisije o njenoj aplikaciji za članstvo u cilju napredovanja ka budućem članstvu u EU“, navodi se u zaključku.

Na samitu je bilo reči o „sveobuhvatnom i doslednom sprovođenju reformi pravosuđa, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, uključujući reformu Ustavnog suda i postupak izbora politički nezavisnih i kvalifikovanih ustavnih sudija“, što je ključno za jačanje otpornosti Ukrajine i napredak u proces proširenja.

EU je, takođe, pozdravila pojačano usklađivanje Ukrajine sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom kao i „napredak u obezbeđivanju nezavisnog i efikasnog rada institucija za borbu protiv korupcije i usklađivanju ukrajinskog medijskog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU o audio-vizuelnim medijskim uslugama“.

Jedna od evropskih vrednosti je i „potpuno poštovanje prava pripadnika manjina“, zbog čega EU podseća Kijev na ispunjenje ove obaveze na putu ka EU.

„U tom smislu, Ukrajina će nastaviti da se konsultuje i sarađuje sa Venecijanskom komisijom i nastaviće tekući suštinski dijalog sa predstavnicima pripadnika manjina, uključujući i srodna zakonodavstva“, piše u zaključcima.

Kako je navedeno, EU i ovom prilikom „odlučno odbacuje i nedvosmisleno osuđujemo pokušaj nelegalne aneksije ukrajinske Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti od strane Rusije. Kao i u slučaju Krima i Sevastopolja, Evropska unija nikada neće priznati kao zakoniti bilo kakav pokušaj nezakonitih aneksija bilo kog dela ukrajinske teritorije i zahteva da Rusija odmah, potpuno i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage sa cele teritorije Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica“.

Akcent je stavljen i na to da su „ratni zločini i drugi najteži zločini počinjeni tokom ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, za koje ima sve više dokaza, grubo kršenje međunarodnog prava“, a u zaključcima samita se dodaje da će „Rusija, i svi počinioci i saučesnici, biće pozvani na odgovornost“.

Ovom prilikom Ukrajina je naglasila da se zalaže za osnivanje Specijalnog suda, a u zaključku stoji da EU i Ukrajina podržavaju „razvoj međunarodnog centra za krivično gonjenje zločina agresije u Ukrajini (ICPA) u Hagu sa ciljem koordinacije istraga zločina agresije na Ukrajinu, čuvanja i čuvanja dokaza za buduća suđenja“.

Ovaj centar, kako se navodi, bio bi povezan sa postojećim Zajedničkim istražnim timom koji podržava Jurodžast.

U Kijevu se razgovaralo i o sankcijama protiv Rusije. EU je najavila da je „spremna da nastavi da jača restriktivne mere u bliskoj koordinaciji i saradnji sa globalnim partnerima, istovremeno osiguravajući njihovu efikasnu primenu, sprečavajući zaobilaženje i njihovo olakšavanje“.

U tom kontekstu, EU je ponovila svoj poziv svim zemljama da se usklade sa njenim sankcijama Rusiji.

EU je ponovila svoju spremnost da podrži inicijativu Ukrajine za „pravedni mir zasnovan na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“.

U zaključcima se navodi da Rusija do danas nije pokazala „nikakvu istinsku volju u pogledu pravednog i održivog mira“.

S druge strane, EU je izrazila podršku „formuli mira predsednika Zelenskog i našu posvećenost da aktivno radimo sa Ukrajinom na mirovnom planu od 10 tačaka“ i s tim u vezi, podržala ideju samita Formule mira, sa ciljem da se pokrene njena implementacija.

„Radićemo zajedno da obezbedimo što šire međunarodno učešće“, piše u zaključcima.

Zelenski je prvi put objavio svoju Formulu mira na samitu Grupe 20 u novembru 2022. godine.

Taj plan, između ostalog, zahteva nuklearnu bezbednost, bezbednost hrane, energetsku bezbednost, oslobađanje svih zatvorenika i deportovanih, obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, povlačenje ruskih trupa i prekid neprijateljstava, osnivanje specijalnog tribunala za krivično gonjenje ruskih ratnih zločina, prevenciju ekocida sa fokusom na deminiranje, izgradnju bezbednosne arhitekture na evroatlantskom prostoru, uključujući garancije za Ukrajinu.

Sledeći sastanak na najvišem nivou između Ukrajine i EU je zakazan za jun 2023. godine u okviru Evropske političke zajednice.