DW: Smrt Džordža Flojda podseća nas i na rasizam u Evropi

Nasilje zbog rasizma koje je izbilo u SAD otvara rane i u Evropi, ukazuje novinar DW Čiponda Čimbelu.

On naglašava: drsko je reći „budi srećan što si ovde, u SAD ubijaju crnce, a ovde ne“.

Smrt Džordža Flojda bila je povod da mi se više prijatelja i poznanika javi zbog rasistički motivisanog nasilja. Neki su mi opisivali kako su se osećali, drugi su pisali da su tu za mene.

Ali jedna poruka se posebno istakla: „Da li si srećan što trenutno ne živiš u SAD?“, pitao me jedan nemački prijatelj preko Vots apa. „Poslednja dešavanja su, nažalost, veoma tužna“, napisao je takođe.

Bio mi je potreban skoro čitav dan pre nego što sam mogao mu odgovorim. Za mene nije olakšanje to što živim u Nemačkoj, napisao sam. Potresen sam i frustriran. Godinama su muškarci i žene crne boje kože ubijani, čak i od policajaca, samo zato što su crni. Slučaj Džordža Flojda podseća nas da je rasistički motivisano nasilje ponekad smrtonosno.

Rasizam nije problem samo u SAD

Protesti u američkim gradovima, a sada i u nekim evropskim metropolama, pokazuju razočaranje i očaj koji crnci osećaju zbog institucionalnog i strukturnog rasizma. Ne bi trebalo da se zavaravamo i da mislimo da je to samo problem SAD. Rasizam protiv crnaca u zapadnom svetu je sveprisutan.

U Londonu se protestovalo 2011. godine kada su policajci upucali Marka Dagana, Britanca crne boje kože.

U Francuskoj su započeli masovni protesti i neredi zbog toga što su dvojica tinejdžera poginula od strujnog udara, nakon što su pobegli od policije u trafostanicu. Treći mladić je preživeo, ali je zadobio teške povrede.

Iste godine Ouri Džaloh iz Sijera Leonea izgoreo je zavezan za krevet u policijskoj ćeliji u Desauu, u nemačkoj pokrajini Saksoniji Anhalt.

Za neke Evropljane je možda jednostavno da gledaju sve ono što se događa u SAD i da tvrde da se tako nešto ovde ne dešava. Ali Evropljani crne boje kože taj luksuz sebi ne mogu da priušte. Za njih je rasizam u Evropi izrazito živ, uprkos činjenici da vesti o rasističkom nasilju policije ovde nema toliko u medijima.

To je razlog zašto je smrt Džordža Flojda pokrenula tako široke proteste van SAD: tamošnja dešavanja otvaraju ovdašnje rane.

Posledice robovlasništva i kolonijalizma

U percepciji onoga šta znači biti crn zapadna društva se bitno ne razlikuju. Njihove predstave o tome najvećim delom određuju dva istorijska fenomena: robovlasništvo i kolonijalizam.

U knjizi „Afropejski – putovanje kroz crnu Evropu“, britanski autor Džon Pits piše da transatlantska trgovina robljem igra ulogu u tome kako Zapad percipira etničke grupe.

To, kako navodi, podstiče i podržava (iako često nesvesno) hijerarhije u zapadnim civilizacijama širom sveta. Nažalost, vesti u medijima i školski programi u obrazovnim institucijama malo pomažu u tome da se pogled na etičku pripadnost promeni.

U poruci mog prijatelja koji pita da li sam srećan što živim u Nemačkoj jasno se ignoriše svakodnevni rasizam u ovoj zemlji. Nemački Nacionalni akcioni plan borbe protiv rasizma je 2017. godine proglasio ljude crne boje kože za jednu od pet grupa koje se suočavaju s velikim rizikom da se suoče s rasizmom.

Ali do usvajanja tog plana došlo tek nakon što je Komitet protiv rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija godinama vršio pritisak, jer se Berlin nije dovoljno odlučno borio protiv diskriminacije.

Malo svesti o rasizmu u Evropi

Nemačka po tom pitanju nije usamljena u Evropi. Nedostatak javne svesti o rasizmu u svim zemljama tog kontinenta je frapantan. Pri tome je teško steći jasnu sliku o tome koliko rasna diskriminacija utiče na ljude crne boje kože, jer se podaci o tome, izuzev u Velikoj Britaniji, ne prikupljaju.

S obzirom na proteste koji se sada događaju u SAD, nije ni vreme ni mesto za Evropljane da tvrde da je situacija kod njih bolja. Pogledajte samo Grčku i njen odnos prema izbeglicama. Obojeni ljudi, pre svih crnci, često pate zbog odnosa vlasti i društva u celini prema njima. Upravo sada je Evropska mreža protiv rasizma saopštila da su etničke manjine tokom pandemije korone posebno pogođene zbog rasnog profilisanja i policijskog nasilja.

Smrt Džordža Flojda podseća nas na institucionalni i strukturni rasizam u Evropi, napisao je Aminata Ture, zvezda u usponu afričkog porekla na nemačkom političkom nebu u komentaru za digitalni magazin Bento: „Jasno se mora reći koliko je drska izjava ’Budi srećan što si ovde, u SAD ubijaju crnce, a ovde ne’.“

To što mi ovde ne čitamo vesti o mrtvima ne znači da rasizam u Evropi nije problem. Nema nikakve trke ka dnu kada je reč o formama nepravde. Našu solidarnost najbolje možemo da pokažemo ako spomenemo Džordža Flojda i onda razgovaramo o rasističkim nepravdama i tome kako one opterećuju život ljudi u našem društvu – tako stvari možemo da promenimo.