Ceremoniji proslave prisustvovali su ruski predednik Dimitrij Medvedev, američki državni sekretar Hilari Klinton, britanski premijer Gordon Braun, francuski predsednik Nikola Sarkozi, uz domaćine kancelarku Angelu Merkel i predsednika države Horsta Kelera.
Na proslavi su bili i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, biviši predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov, koji je sedeo uz bivšeg šefa nemačke diplomatije Hansa Ditriha Genšera, kao i mnogi drugi bivši i sadašnji evropski i svetski političari, nobelovci, književnici i ličnosti od značaja za noviju političku istoriju.
|
Žrtve zida Berlinski zid je od 13. avgusta 1961, pa sve do 9. novembra 1989, skoro tri decenije, delio Nemačku. Podaci kažu da postoje dokazi o najmanje 136 ljudi koji su izgubili život pokušavajući da pređu Belrinski zid, a poslednja saznanja istraživača govore da je, možda, nastradalo čak 245 ljudi. |
Merkelova je, pozdravljajući goste, i govoreći o istorijskom značaju pada Berlinskog zida, podsetila na još jedan događaj koji se zbio 9. novembra (1938) godine – "Kristalnu noć", u kojoj su u Nemačkoj paljene sinagoge i ubijani Jevreji, istakavši da se tako nešto nikada više ne sme ponoviti.
Goste su, na svojim jezicima, ali i sa par nemačkih reči, pozdravili i predstavnici četiri sile pobednice u Drugom svetskom ratu – Medvedev, Klinton, Sarkozi i Braun, dok je preko video-bima objavljena poruka američkog predsednika Baraka Obame.
Sarkozi je o "padu zida" govorio kao o činu oslobađanja, Medvedev je rekao da je Berlin bio tačka preokreta za sudbinu sveta, Braun je istakao da je ponosan na Berlin, dok je Klintonova rekla da je posebna čast biti u Berlinu i preneti pozdrave Amerike.
Obama je u video-poruci naglasio da će 9. novembar imati uvek jedno posebno mesto u srcu Amerikanaca.
Gorbačov, čije zasluge za nemačko jedinstvo Nemci ne zaboravljaju, rekao je da su 9. novembra bila dva heroja – Nemci i Rusi, dok je Genšer istakao duboko prijateljstvo s bivšim ruskim predsednikom.
Posle pozdravnih reči svetskih lidera i nemačkih državnika i prijema kod predsendika države Horsta Kelera, ispred Brandenburške kapije je počelo slavlje, pored simboličnog zida od domina.
Oko 15.000 mladih je, u najrazličitijim bojama i motivima mira, ljubavi i jedinstva, oslikalo i osmislilo hiljadu domina od stiropora, visokih oko 2,5 metra, koje su postavljene u samom centru nemačke prestonice, na mestu bivše granice, od Potsdamer placa, pored Brandenburške kapije do zgrade Rajhstaga.
Rušenje domina simbolizovalo pad Berlinskog zida, a čast da gurne prvu dominu pripala je bivšem lideru poljske "Solidarnosti" Lehu Valensi i Barozu.
Domine su, u atmosferi neviđenog medijskog spektakla, uz radosne uzvike hiljada ljudi, ne samo iz Nemačke, već i iz mnogih krajeva sveta, lagano padale gotovo sat vremena, a zatim je slavlje nastavljeno, uz kišu i muziku, ispred Brandenburške kapije, simbola mira, izgrađene 1791. godine.
Atmosfera je pokazala da u Nemačkoj – uprkos svetskoj finansijskoj i privrednoj krizi i sve većem siromaštvu, vlada atmosfera blagostanja, socijalne stabilnosti, privrednih uspeha i napretka…
Na drugoj strani, ipak, ima razloga i za zabrinutost, jer su vidljive razlike između siromašnog istoka i bogatog zapada, i posle dve decenije života u zajedništvu i uloženih milijardi evra, na šta je ukazala i Merkelova, ističući važnost "Pakta solidarnosti" koji predviđa finansijsku podrški istoku.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
