Đorđe Sibinović, dobitnik nagrade Blagodarje: Treba da sledimo oca Svetog Savu

U okviru Svetosavske akademije koja je priređena u sedištu Udruženja književnika Srbije u Beogradu, zaslužnicima i dobročiniteljima kao poseban vid priznanja za trajan doprinos ugledu i radu Udruženja, dodeljena su tradicionalna Blagodarja, a jedan od dobitnika je naš sagovornik Đorđe Sibinović, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pisaca.

„Otac naš, Sveti Sava, pomirio je i sabrao svoju braću. I nije to učinio kao gest umirenja svakodnevnih porodičnih neprilika. Učinio je to kao zavetnu misiju roda sabirajući rasuto napravio nam je odlučujući, prvi korak kojim počinjemo ovozemaljski život i ostavljamo večni trag u vremenu. Ako preskočimo prvi korak, nikada nećemo stići na cilj, u srce i dušu drugog koji nedostaje za ljudsko i oboženo „ja“. Otac naš Sveti Sava pokazao nam je i mesto na kojem ćemo naučiti sve to što nam za život ljidskosti treba, otvorio nam je škole, baš onakve kakva ova naša škola u kojoj se sada nalzimo jeste i neka bude!Naš otac Sveti Sava, stvorio nam je i u amanet ostavio našu otadžbinu, naš dom i ognjište, našu lepu i prelepu Srbiju. Uprkos svekolikoj nevolji i zlu vremena, lakše nam je nego drugima, i to ne smemo da zaboravimo a nećemo zaboraviti ako ostanemo sabrani i već danas se vratimo SABORNOSTI. Treba da sledimo oca našeg Svetog Savu i stpljivo dočekamo prosvetljenje sabrane duše naše“, kaže Đorđe Sibinović u svojoj Svetosavakoj besedi.

Šta za Vas predstavlja nagrada BLAGODARJE Udruženja književnika Srbije koja Vam je uručena na Svetosavskoj akademiji i u kojoj meri ona pomera Vaše visoko postavljene standarde i ciljeve rada i života.

– Svaka nagrada je pohvala i skretanje pažnje na nečiji rad ili doprinos zajednici. Sam taj čin uvek predstavlja motiv za nastavak rada ili ponašanja koje je uočeno i pohvaljeno. Nagrada kao što je Blagodarje posebno umiruje dobitnika jer ga zadržava u korpusu usvojenih i poželjnih vrednosti veoma dobrih i korisnih za svaku ličnost. Naime, blagost samo nekada prirodno proizilazi iz karaktera, većina ljudi mora da je prepozna i prihvati i tada blagost ne blaži samo onoga koji je usvaja, jer to ne bila vrlina nego veština, nego pre svega, ona se širi kao sjedinjenje ili sabornost u onome najpoželjnijem za skaldan i staložen život. Blagodarnost svoju moramo negovati i razvijati naspram raznih razloga ometanja koji nas svakodnevno napadaju. Ako sam pohvaljen kao blagodaran, moram to u budućnosti biti još više.

Izašla je Vaša zbirka poezije „Svojim rečima“

– Time sam zaključio poetsku trilogiju „Mastilo“ koja se sastoji od knjiga „Olovka Vilijam Šekspir“, „Vidiš da usisavam“ i knjige „Svojim rečima“. Radi se o svedenoj poetici usamljenih reči koje traže i očekuju čitalačku doradu i aktivno ućešće u čitanju kao završnom činju stvaranja ne samo teksta, nego pre svega konteksta zajedničkog prepoznavanja stanja i emotivnosti iz koje dolazi ova poezija. Knjiga „Olovka Vilijam Šekspir“ prevedena je na italijanski i makedonski jezik i doživela je lep čitalački prijem. U toku je prevod knjige „Vidiš da usisavam“ na italijanski jezik. Dvadeset prvog marta učestvovaću na „Danima poezije“ u Italiji u Bariju.

U čemu vidite snagu poezije u vremenu koje se prema njoj ponaša zaverenički?

– Poezija je prvi izraz, prvi glas uključenja bića u svet, i više od toga, u kosmos i više od njega u večnost. Ontološka osnova poezije je i psihološka uvertira strukture roda, dakle: molitva! Čovek se moli za sve iz čega je sačinjen i to najlakše radi u ritmu i jezičkom sledu koji sublimira potrebu i racionalizuje jezik obraćanja. Zato poeziju ne mogu uništiti nezainteresovani izdavači ili nervozni preduzetnici. Sa poezijom se rađamo, sa njom će i nestati, ako će nestati, ljudski svet univerzuma.

Na čemu trenutno radite?

– Radim na redakciji knjige sabranih javnih razgovora koje sam tokom dvadeset   godina vodio raznim povodima, sa raznim ljudima, u raznim oblicima, na raznim medijima. Knjigu „Između didaskalija – Sibinović govori“  priređuje Petar V. Arbutina i njeno pojavljivanje očekujem u junu mesecu tekuće godine.

„Roditelji“ na ruskom

Šta ima novo oko vašeg roman „Roditelji“ koji je privukao veliku pažnju?

– Roman je u prvoj godini od objavljivanja doživeo drugo izdanje. Već je preveden na ruski jezik i svakoga dana očekujem vesti o njegovom objavljivanju u Petrogradu. U toku je prevod romana na italijanski i rumunski jezik. Sa prevodom na engleski jezik postoje izvesni problemi iako sam mislio da će taj prevod biti prvi i predvoditi život romana u drugim kulturama. Vodim razgovore o transkripciji romana u filmski jezik, u ekranizaciju. To mi posebno godi ali ću rad na tome odložiti do završetka filmskog projekta Gorana Paskaljevića sa kojim sam napisao scenario za film „Mačiji krik“ čije snimanje se očekuje tokom ove godine.