Pojedine banke koje posluju u Srbiji poslednjih nekoliko dana svojim klijentima šalju obaveštenja o poskupljenju usluga. Kako tvrde građani kojima je stigla neprijatna poruka, cene nekih bankarskih naknada od avgusta biće povećane i do 300 odsto.
Konkretno, održavanje računa sa 150 poskupeće na 350 do 500 dinara, izdavanje čekova biće 300 umesto 200 dinara, dok će izdavanje kartice, koje je do sada bilo besplatno, koštati 400 dinara, a njena isporuka na kućnu adresu biće čak 15 puta skuplja i umesto 50 koštaće 800 dinara.
Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za „Vesti“ kaže da ne postoji nikakvo ekonomsko opravdanje i logika za takav potez banaka.
– Banke su svakako visokoprofitabilne u Srbiji. One su prethodnih godina bile, a svakako će i ove godine biti profitabilne – kazao je on.
Kako naglašava, prema njegovom mišljenju jedino opravdanje banaka za poskupljenje naknada je samo njihova želja za sticanjem što većeg profita, jer svakako nisu u gubitku.
– Opravdanje da je poskupela radna snaga, ili IT oprema, ne pije vodu. Banke kažu da je to poskupljenje 30 odsto, ali to nije tačno. Ni radna snaga ni IT oprema nisu poskupeli. Ali čak i da jeste tačna ta njihova tvrdnja, zbog čega onda oni svoje usluge povećavaju čak i do 300 odsto, odnosno tri puta – zapitao se predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.
On dodaje da povećanjem cena bankarskih naknada, banke smanjuju građanima novac koji oni imaju u svom džepu.
– U nominalnom iznosu to nije neki veliki novac, ali kad se gleda u procentima, naša računica pokazuje da prosečno mesečno klijenti bankama izdvajaju od 1.000 do 1.200 dinara, odnosno oko 10 evra što za održavanje računa, što plaćanje eBankinga
ili za podizanje gotovog novca sa bankomata – naglašava Gavrilović.
Prema njegovim rečima, cene bankarskih usluga u Srbiji su približne onima u Evropi, dok je standard građana daleko ispod toga.
– U svemu ovome najveća krivica je Narodne banke Srbije (NBS), jer bankama dozvoljava takvo ponašanje i ne ograničava ih. Bankama je dopušteno da rade šta one hoće i mogu da menjaju cenovnik svakodnevno – kazao je on, naglašavajući da je klijentima samo preostalo da te promene prihvate ili da promene banku ako im ne odgovara.
Gavrilović je dodao i da nije realno da banke uopšte ne menjaju cene naknada, ali da treba da imaju meru, jer ako održavanje računa sa 150 skoči na 500 dinara za nešto što ne predstavlja nikakvu uslugu za klijenta potvrđuje samo da je jedini razlog te previsoke cene želja banke za dodatnom zaradom.
Iz Udruženja banaka Srbije (UBS) za „Vesti“ su objasnili da banke nemaju određen period kada menjaju cenovnike i da to rade u skladu sa svojim procenama i troškovima.
– Globalna kretanja i kriza koja je pogodila ceo svet i udarila na sve segmente života nije mogla da obiđe ni sektor bankarstva – kazao je generalni sekretar UBS Vladimir Vasić.
Prema njegovim rečima, poljuljani lanci snabdevanja u celom svetu uticali su na cene neophodne tehnološke opreme za razvoj savremenih bankarskih sistema i to je jedan od razloga za povećanje cena bankarskih usluga.
– Iza svih servisa koji postoje za građane stoje velika ulaganja. Vi danas ako hoćete da poručite jedan hardver čekaćete 1,5 do dve godine, a cena je 20 do 30 odsto veća nego pre izbijanja ukrajinsko-ruske krize – kazao je Vasić.
On je naveo i da je skočila cena IT stručnjaka koji su neophodni u bankarstvu, a oko njih se grabe i sve industrije i njihove plate su višestruko veće od zaposlenih na šalterima.
Kao faktor koji utiče na poskupljenje bankarskih naknada, Vasić je naveo i rast cena nekretnina koje banke plaćaju kroz zakup poslovnog prostora.
– To se sve preliva na banke, ali ipak ne znači da će svaka banka u istom trenutku podići cene, već procenjuje trenutak kada će doći do korekcija cena svojih usluga – naglašava on i podseća da u Srbiji trenutno posluju 22 banke.
Građani redovno plaćaju rate
Vasić naglašava da za sada, bez obzira na krizu, inflaciju, povećanje referentne kamatne stope i ostalo, građani redovno izmiruju svoje obaveze i plaćaju rate kredita. Prema njegovim rečima, stepen naplativih kredita je isti kao pre izbijanja krize uzrokovane pandemijom.
– Za sada je sve stabilno i mirno, ljudi štede i to više u dinarima nego u evrima procentualno, kada se gleda u procentima, ali i dalje dominira štednja u everima. Kod uzimanja kredita se još ne primećuje usporavanje – zaključio je on.
Cene skočile i u Austriji
Banke u Srbiji nisu izuzetak kad je reč o poskupljenju usluga i kredita. Tako su pojedine banke u Austriji cene svojih usluga povećale čak za 764 odsto, pokazuje studija Radničke komore (AK). Sedam od devet analiziranih banaka u proseku su podigle cenu svojih usluga za oko pet odsto.
Najviše su poskupele usluge Erste banke, koja je za nove klijente cenu vođenja računa za kredite sa 4,05 evra podigla na 35 evra. Sve je češća pojava i da banke naplaćuju podizanje novca sa bankomata ili štampanje izvoda.
