Ruski i svetski književni klasik Anton Pavlovič Čehov (1860-1904), čiji se stil odlikuje jednostavnošću, izvanrednim darom zapažanja i specifičnom atmosferom, bliskom impresionističkom postupku, umro je na današnji dan 1904. godine.
Čehov je otvorio nove puteve za pozorišnu umetnost i stvorio novi dramski oblik – lirsku dramu, izvršivši tako ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno na dramu.
Napisao je drame: „Galeb“, „Tri sestre“, „Ujka Vanja“ i „Višnjik“, kao i novele i pripovetke: „Čovek u futroli“, „Arhijerej“, „Kuća na sprat“, „Dušica“, „Tri godine“, „Paviljon broj 6“, „Stepa“, „Seljaci“, „Činovnikova smrt“, „U uvali“, kao i zbirke humoreski „Melpomenine bajke“ i „Šarene priče“.
Čehov je počeo da se bavi pisanjem tokom pohađanja srednje škole, kada je objavljivao tekstove i uređivao školske novine.
Prva drama koju je napisao „Bez oca“ nikada nije pronađena, a nastala je dok je još bio u srednjoj školi, kada je njegov otac bankrotirao i sa porodicom se preselio iz Taganroga u Moskvu – ali bez Antona.
Posle srednje škole i Anton je otišao u Moskvu, gde je upisao medicinu na Moskovskom univerzitetu, a, kako bi mogao da plati studije, piše i objavljuje anonimne članke u studentskim časopisima, a kasnije i u časopisima kao što su „Peterburška gazeta“ i „Novo vreme“.
Iako je bio lekar, zbog nezavršenog diplomskog rada nikada nije stekao tu titulu.
Mnoga dela koja je napisao nisu bila ni objavljena niti izvedena za njegovog života. Bolovao je od tuberkuloze, koja se prvi put pojavila 1884. godine. U periodu 1892-1893. godine, kada je vladala epidemija kolere, Čehov je besplatno lečio najsiromašnije ljude.
Na njegov dalji rad najviše je uticalo otvaranje pozorišta „Moskovski umetnički teatar“.
Svoju poslednju priču „Zaručena“ Čehov je objavio 1903. godine, nakon čega je njegovo zdravlje bilo sve gore.
Preminuo je 15. jula 1904. godine u Badenvajleru, u NJemačkoj, a sahranjen 22. jula na groblju Novodevičje, u Moskvi.
