Političari u Nemačkoj koji traže da narod više radi sada su dobili dodatni argument u vidu nove studije. Ona pokazuje da Nemci rade manje od skoro svih razvijenih nacija na svetu.
U 2023. godini je stanovništvo u Nemačkoj (od 15 do 64 godine starosti) radilo u proseku 1.036 radnih sati, navodi se u studiji koju je objavio Institutu za nemačku privredu (IW), blizak poslodavcima.
U poređenju sa svih 38 zemalja članica grupe Organizacije za evropsku saradnju i razvoj, kojoj pripadaju privredno jake nacije, Nemačka se time našla na trećem mestu od pozadi.
Manje radnih sati nego u Nemačkoj zabeleženo je samo u Francuskoj (1.027) i Belgiji (1.021), stoji u studiji. Najviše se radilo na Novom Zelandu (oko 1.402 radna sata), zatim u Češkoj (1.326) i Izraelu (1.312).
Pri tom su Nemci 2023. radili više nego pre deset godina: 2013. godine to je bilo oko 1.013 radnih sati po stanovniku u radnom dobu. No to je rast od svega oko dva odsto.
U drugim evropskim zemljama broj radnih sati je u poslednjih deset godina porastao znatno više: u Španiji za 15 odsto, u Grčkoj za 21 odsto, a u Poljskoj čak za 23 odsto.
Nemci bi trebalo da rade više
Pitanje koliko Nemci rade ima i političku težinu: novi savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) više puta je govorio da građani moraju više da rade.
Naime, Nemačka i dalje ima ozbiljan problem sa nedostatkom radne snage. Kao jedno od rešenja pominje se i ukidanje jednog državnog praznika.
I predsednik IW-a Mihael Hiter je u izjavi za Bild upozorio: „Svi mi svakodnevno osećamo nedostatak stručne radne snage: restorani su češće zatvoreni nego ranije, negovatelji su preopterećeni jer imaju premalo kolega. Slično je u vrtićima i malim zanatskim radnjama.“
Do kraja decenije će, ističe on, u Nemačkoj „nedostajati oko 4,2 milijarde radnih sati“.
Povećati zaposlenost žena
Savezna ministarka rada Berbel Bas (SPD) u tom je kontekstu tokom vikenda uputila apel poslodavcima: oni moraju da ponude bolje radne uslove kako bi se posebno povećala zaposlenost žena.
– Svaka dodatna radna snaga i svaki dodatni radni sat vode nas napred – rekla je ministarka.
Ona je dodala da u Nemačkoj ima žena „koje se nađu u zamci rada sa nepunim radnim vremenom, ali ne svojom voljom“. One žele da rade više, ali to ne mogu zbog premalo mesta u dečjim vrtićima i celodnevnim boravcima u školama ili zbog radnih uslova koji nisu prilagođeni porodici.
Prema rečima ministarke Bas, u Nemačkoj samo 11 odsto muškaraca radi manje od punog radnog vremena, dok je kod žena taj udeo 49 odsto.
Povećati uopšte broj radnih sati
IW preporučuje da ljudi koji rade sa nepunim radnim vremenom generalno treba da povećaju broj radnih sati. U 2023. godini je oko 30 odsto zaposlenih u Nemačkoj radilo tako, dok je u Italiji taj udeo, prema IW-u, bio oko 18 odsto, a u Poljskoj samo šest odsto.
Osim toga, premalo Nemaca radi do zakonske starosne granice za penziju. Ako politika želi da se u Nemačkoj ponovo više radi, mora „ukloniti pogrešne podsticaje poput penzije sa 63 godine“, zahteva IW.
