Da stvar po Vladu i premijera Aleksandra Vučića, koji je daleko pre raspisivanja tendera još 4. avgusta prošle godine rekao da će Esmark biti "partner" Vlade, bude gora odobrenje za te silne privilegije mora da aminuje Evropska komisija, s obzirom na to da je od 1. januara Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u punoj meri na snazi, te sada naša država, baš kao i sve članice EU, ne sme bez izričite saglasnosti Brisela da pomaže kompanije.
Pride, Esmark očekuje da Vlada plati 200 miliona evra za pokretanje proizvodnje, a u budžetu je za te namene opredeljeno samo 100 miliona evra, kako je i predviđeno aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom. Vlada je na tankom ledu. S jedne strane mora da zadovolji ogromne apetite Esmarka, a da pri tom ne prekrši sporazume s Unijom i Fondom.
– Objasnio sam premijeru da još čekamo plan Vlade za restrukturiranje Železare jer Srbija, u skladu sa SSP, ima obavezu da taj plan predstavi do kraja januara. Ovo je veoma osetljiv sektor u Evropi u kojem postoji visoki stepen konkurencije. Srbija je dobila tranzicioni period do 1. februara i sada čekamo odgovor Vlade kako bi Evropska komisija mogla da proceni da li je sporazum u skladu sa preuzetim obavezama – kaže Majkl Devenport, šef misije EU u Beogradu.
Međutim, premijer sada očekuje da EU ima razumevanja za težak položaj naše zemlje i sudbinu Železare, a istovremeno je žestoko napadao tu istu Uniju i Devenporta lično optužujući ih da podrivaju Vladu Srbije kroz "plaćenike u medijima" i slično.
Ulaganja na dugom štapu
Osnivač i prvi čovek Esmark stil grupe Džejms Bušar je ranije rekao Tanjugu da će ta kompanija, ukoliko pobedi na tenderu, u srpsku čeličanu uložiti 400 miliona dolara u narednih nekoliko godina, kao i da neće biti otpuštanja.
Podsetimo, Železara je nakupila primarnog duga od 520 miliona evra. To će platiti građani. Verovatno niko neće platiti gas i struju koju Železara godinama ne plaća Srbijagasu i Elektroprivredi Srbije, što, opet, stvara gubitak za ova dva preduzeća od 2,5 milijardi dinara. Ali, Esmark traži još.
– Srbija se u pregovorima sa EU obavezala da od 1. februara više neće biti državne pomoći za Železaru. Od ključne je važnosti da zainteresovani investitor, ako ga ima, preuzme Železaru jer ako Srbija ne uspe da je u tom roku privatizuje, država će morati da nastavi da pruža pomoć ovoj kompaniji, čime će direktno kršiti pravila i procedure EU, a to je od ključne važnosti u procesu pridruživanja – kaže Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu.
Prema onome što se nezvanično moglo čuti, oni žele da imaju status približan onome koji uživa Fijat u Srbiji, a i taj ugovor je državna tajna, pa građani kao poreski obveznici ni posle sedam godina od dolaska Italijana u Kragujevac ne znaju šta, kome i koliko plaćaju.
Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da razgovori s Esmarkom "idu teško", čime je praktično nagovestio da je na relaciji Vlada Srbije – Esmark došlo do zastoja, a ekonomisti kao ključni razlog navode pokušaj potencijalnog kupca da dobije više novca nego što se u prvom trenutku računalo.
Iz svega što se dešava u cajtnotu može se videti nekoliko stvari. Prvo, država je loše pripremila tender, iako je za to imala vremena, a u tom tenderu nije precizirano šta su obaveze države, a šta kupca. To je ostavljeno za neke direktne razgovore i sasvim je realno očekivati da će i ugovor s Esmarkom brže-bolje dobiti štambilj "strogo poverljivo".
Prema proceni Fiskalnog saveta, Železara građane Srbije košta godišnje oko 60 miliona evra i to bez posrednih troškova poslovanja.
Od starta je bilo jasno da Železaru Srbije zapravo niko neće da kupi i da ona nema budućnosti, te da se potencijalni partner može pojaviti samo uz kolosalne subvencije koje, razume se, treba da plate srpski građani. Esmarku ne gori da kupi Železaru, ali Srbiji je stalo računajući da mora da sačuva posrnulu firmu s oko 5.000 zaposlenih i koja nacionalnom dohotku može da doprinese s 0,6 do 1,2 odsto. Država je ponudila kupovinu 80,01 odsto udela u Železari, dok bi vlasnik preostalih 19,99 odsto ostala država.
Obećali smo previše
Ekonomista Milan Kovačević smatra da javnost nema prave informacije u vezi s prodajom Železare.
– Mi ne znamo ni šta je nuđeno Esmarku, a ne znamo ni šta bi se moglo ostvariti. Može se dogoditi da se Esmark i pojavio kao kupac pod nekim obećanjima prevelikih subvencija gde bismo mi, kao partner sa 20 posto udela u vlasništvu, pokrivali značajne rashode. Ako je tako, onda sigurno teško možemo proći kod EU sa tim – ističe on.
Teško do subvencija
Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da ne veruje da će država ponuditi neke tekuće subvencije Esmarku za smederevsku Železaru.
– Esmark će morati da plaća zarade, struju, vodu. Ne verujem i ne bi bilo dobro da država ponudi neke tekuće subvencije dok aranžman s MMF-om traje – ocenio je Stamenković.
Ocena ekonomiste Gorana Nikolića: Malo im 720
miliona evra
Ekonomista Goran Nikolić ocenjuje da je najverovatniji uzrok spora taj što je Esmark procenio da bi ulog Vlade Srbije trebalo da bude veći kako bi posao bio profitabilan. On kaže da se Vlada Srbije obavezala da preuzme dugove Železare koji iznose 520 miliona evra, kao i da će učestvovati u dokapitalizaciji sa preko 200 miliona evra, ali i ocenjuje da je Esmark procenio da mu ni to nije dovoljno.
– Treba imati u vidu da Srbija nema svoju koksaru, da nema železnu rudu, jer se sve to uvozi i da su same plate vrlo mali deo ukupnih rashoda. Čak i da smanje plate, to je vrlo mali efekat na ukupno poslovanje Železare – objašnjava Nikolić.
Upitan da li je problem možda u tome što EU ne podržava davanje državne pomoći, Nikolić kaže da je stekao utisak da bi EU do kraja januara jednom takvom ulaganju, koje bi bilo jednokratno, mogla da "progleda kroz prste" jer, kako ocenjuje, aranžman s MMF-om time ne bi bio ugrožen.
– On bi, doduše, bio otežan jer bi to bilo jedno ulaganje koje bi prevazišlo nivo budžetske rezerve od 100 miliona evra – ističe Nikolić.
