Austrijske kompanije suočavaju se sa novim talasom evropskih regulativa koje bi mogle ozbiljno da promene način zapošljavanja i upravljanja platama. Kako prenosi austrijski portal ,,Heute.at“, rok za usklađivanje sa novom EU direktivom o transparentnosti plata (EU 2023/970) približava se velikom brzinom, a poslodavci upozoravaju na rast birokratije, dodatne troškove i ozbiljno administrativno opterećenje za privredu koja se već nalazi pod pritiskom inflacije, visokih troškova energije i manjka radne snage.
Države članice Evropske unije, uključujući Austriju, moraju do 7. juna 2026. godine da prenesu direktivu u nacionalno zakonodavstvo. Nova pravila imaju za cilj smanjenje razlike u platama između muškaraca i žena, ali austrijski privrednici upozoravaju da bi način sprovođenja mogao dodatno da optereti tržište rada i uspori poslovanje firmi.
Direktiva uvodi niz novih obaveza za poslodavce. Kompanije će morati da objavljuju raspon plata već u samim oglasima za posao, dok će pitanja o prethodnoj zaradi kandidata tokom razgovora za posao biti zabranjena. Zaposleni dobijaju pravo da traže informacije o prosečnim zaradama za pozicije koje obavljaju, razvrstane po polu, dok firme sa više od 100 zaposlenih moraju redovno da podnose detaljne izveštaje o razlikama u platama.
Posebno stroga pravila odnose se na veće kompanije. Firme sa više od 250 zaposlenih moraće da izveštavaju svake godine, dok će kompanije sa između 100 i 249 radnika to činiti na svake tri godine. Preduzeća sa više od 150 zaposlenih prvi izveštaj moraće da podnesu već 2027. godine, koristeći podatke iz 2026. godine.
Prema podacima Eurostata i austrijskih statističkih institucija, Austrija se i dalje nalazi među zemljama sa izraženim razlikama u platama između muškaraca i žena. Takozvani „gender pay gap“ iznosio je oko 18,9 odsto, što je iznad proseka Evropske unije. Razlike se objašnjavaju većim udelom žena koje rade skraćeno radno vreme, češćim prekidima karijere zbog brige o deci i manjom zastupljenošću žena na bolje plaćenim rukovodećim pozicijama.
Kritičari upozoravaju da direktiva zanemaruje složenost tržišta rada i pokušava da administrativnim merama rešava duboke društvene i ekonomske razlike. Privredne komore i poslodavačke organizacije u Austriji već upozoravaju da će novi sistem zahtevati dodatne pravnike, HR stručnjake, revizore i softverske sisteme za praćenje podataka, što će posebno pogoditi mala i srednja preduzeća – okosnicu austrijske ekonomije.
Pojedini ekonomisti strahuju da bi firme, iz straha od mogućih tužbi i sankcija, mogle postati opreznije pri zapošljavanju ili dodatno standardizovati plate, čime bi se smanjila fleksibilnost tržišta rada. Takođe se upozorava da će deo kompanija pokušati da smanji administrativni rizik prebacivanjem određenih poslova na spoljne saradnike ili honorarne ugovore.
Dodatni problem predstavlja činjenica da austrijska privreda već prolazi kroz period usporavanja. Industrijska proizvodnja slabi, troškovi poslovanja rastu, a mnoge firme upozoravaju da ih Brisel zatrpava novim pravilima u trenutku kada pokušavaju da ostanu konkurentne na globalnom tržištu.
Ipak, zagovornici direktive tvrde da transparentnost može dugoročno povećati poverenje zaposlenih i smanjiti diskriminaciju. Sindikati smatraju da će objavljivanje raspona plata sprečiti skrivene razlike u zaradama i naterati poslodavce na pravednije sisteme nagrađivanja.
Suštinsko pitanje sada je koliko će nova pravila zaista pomoći zaposlenima, a koliko će dodatno opteretiti evropsku privredu koja već kuburi sa birokratijom i sporim ekonomskim rastom. Austrijske firme sve glasnije upozoravaju da Evropa, umesto rasterećenja ekonomije, uvodi nove slojeve administracije koji se na kraju prelivaju na poslodavce, zaposlene i krajnje potrošače.
Ideja o jednakim platama za isti rad teško da može biti sporna, ali način na koji Brisel pokušava da je sprovede još jednom pokazuje osnovni problem evropske birokratije – svaka društvena tema rešava se novim formularima, izveštajima i pravilnicima. Umesto da podstiče privredni rast i rastereti kompanije u vremenu ekonomske nesigurnosti, EU ponovo bira put regulacije i kontrole. Austrijske firme sada se nalaze između političkih očekivanja i realnosti tržišta, dok će konačan račun, kao i mnogo puta do sada, verovatno platiti i poslodavci i radnici.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
