Da li je japanskom premijeru zbog zdravlja ugrožena fotelja?

U Japanu rastu spekulacije o promeni na kormilu države zbog zdravstvenog stanja premijera Šinzo Abea.

Japanski premijer Šinzo Abe danas je u bolnici univerziteta Keio u Tokiju obavio pregled želuca i probavnog trakta, koji je on opisao kao produžetak pregleda od prošle nedelje.

Prošlonedeljni sedmočasovni boravak premijera u istoj bolnici bio je zvanično okarakterisan kao rutinski propratni pregled, preporučen tokom ranijeg sistematskog pregleda.

Uprkos tim umirujućim tonovima i činjenici da premijer nije bio hospitalizovan, te njegove posete bolnici u zemlji izazivaju brojne spekulacije, pa i pozive na promenu na državnom vrhu. Posebno zbog toga što je šezdesetpetogodišnji Abe već jednom, sada već davne 2007. godine, bio prisiljen da napusti funkciju predsednika Vlade iz zdravstvenih razloga.

Pojedini mediji u Japanu, naime, javljaju da je pravi razlog poseta bolnici to što premijer boluje od hronične upale creva i što je bio prisiljen da primi terapiju.

Dok pojedini analitičari najavljuju da je pored smene na kormilu države moguća i varijanta u kojoj bi premijer Abe uzeo odmor za oporavak i prikupljanje snage, on sam danas je izjavio da se vraća dužnostima.

Premijer stabilnosti

Premijer Abe upravo je početkom ove nedelje oborio japanski rekord u dužini neprekidnog predsedavanja Vladom, koji je do tada držao Eisaku Sato, premijer koji se na čelu državne administracije nalazio od 1964. do 1972. godine.

Naime, Abe je na čelu Vlade, od svog drugog stupanja na funkciju u decembru 2012. godine, proveo 2.799 dana.

Abe je upravljao kormilom Vlade i 2006. i 2007. godine, kada se zbog problema sa probavnim traktom i potrebe za lečenjem iznenada povukao sa dužnosti.

Od ponovnog stupanja na funkciju krajem 2012. godine, on je uneo stabilnost u japansku politiku, jer su se do njegovog drugog imenovanja pet godina zaredom predsednici Vlada menjali kao na filmskoj traci – svake godine drugi.

Pod njegovom upravom, vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) pobedila je na čak pet parlamentarnih izbora.

Vreme za odlazak?

Međutim, to dugo vreme koje je proveo na funkciji upravo je jedan od važnih faktora zbog kojeg bi mnogi sada želeli da mu vide leđa.

S obzirom da je Japan stekao pravo da organizuje letnje Olimpijske igre 2020. na sastanku Međunarodnog olimpijskog komiteta u Buenos Ajresu 2013. godine, neposredno nakon stupanja Abea na funkciju, u zemlji je, može se reći, postojalo i očekivanje da bi on, prirodno, mogao ili trebao da napusti funkciju upravo nakon održavanja tih igara u avgustu ove godine.

Mnoge od politika njegove Vlade, kao što su liberalizacija viznog režima za strane turiste, naročito one iz azijskih zemalja u razvoju, ili ulaganja u infrastrukturu i napredne tehnologije (poput robotike i automatizovanih vozila) čiji su razni plodovi trebali da budu predstavljeni svetskoj javnosti upravo uoči ili tokom Olimpijade, i jesu bile planirane i sprovođene sa najvećim svetskim sportskim događajem na umu.

Vreme druge Abeove vlade, dakle, trebalo je da bude period vidnog oporavka privrede od posledica svetske finansijske krize iz 2008. i nuklearne nesreće u Fukušimi 2011. i doba ekonomskog rasta, a vrhunac tog oporavka je trebalo da bude uspešno održavanje letnje Olimpijade 2020.

Međutim, odlaganje Olimpijade i novi epidemiološki i ekonomski izazovi koje je doneo koronavirus sada deo političkog establišmenta navode na pomisao da je počelo novo doba –doba krize i nesigurnosti – u kojem je potrebno drugačije rukovođenje državom i lider koji poseduje dovoljnu energiju za ogromni posao koji predstoji.

Drugi talas koronavirusa znatno oborio popularnost Vlade 

Takođe, mada je u prvim mesecima kovid epidemije njegov kabinet uživao veliku podršku zbog relativno malog broja obolelih u odnosu na druge zemlje, poput Italije, Španije i SAD, drugi, veći talas epidemije, znatno je oborio popularnost Vlade, kojoj se najviše prebacuje to što nikada na celoj teritoriji nije sprovela uniformne epidemiološke mere, već je borbu protiv virusa prepustila lokalnim upravama.

Pritom, javili su se brojni konkretni problemi, kao loša organizacija i kašnjenja u vezi sa testiranjima ili fenomen u kojem su neki ugostiteljski objekti zatvarani u skladu s preporukama centralne i lokalnih vlada, dok su drugi iz iste oblasti nastavljali da rade, jer nije bilo kazni koje bi ih prisilile na zatvaranje.

Nezadovoljstvo građana naročito je izazvao asinhroni plan Vlade da novcem poreskih platiša subvencioniše deo troškova za putovanje i odmor domaćih turista unutar zemlje kako bi spasla hotelijerstvo i transportne kompanije, koji je počeo da se sprovodi upravo u trenutku kada je broj zaraženih počeo da dostiže rekordne nivoe.

Iako je njegova politika dala rezultate u podupiranju finansijskog tržišta i podizanju potrošnje, postoje i kritike da premijer Abe zapravo nikada nije uspeo u nastojanju da zaustavi dugogodišnju deflaciju i sprovede strukturne reforme u privredi koje bi omogućile rast realne ekonomije.

Ipak, treba reći da je radi stimulacije posustale ekonomije premijer Abe pokrenuo mnoštvo reformi koje prethodne Vlade nisu imale hrabrosti da sprovedu. Reč je o drastičnoj liberalizaciji viznog režima zahvaljujući kojoj je broj stranih turista skočio sa osam na preko 32 miliona godišnje, otvaranju države za uvoz niskostručne strane radne snage.

Takođe, značajno je skraćen prekovremeni rad, produženo porodiljsko odsustvo i uvedene druge povoljnosti koje su olakšale veće uključivanje žena na tržište rada i čak omogućile penzionerima koji to žele da se (delimično) reaktiviraju.

Zahvaljujući tim merama, boljitak su naročito osetili turizam, saobraćaj, ali i ratarstvo, ribarstvo i prehrambena industrija, koji su zbog starenja stanovništva i smanjivanja radno sposobne populacije trpele veliki nedostatak radne snage.

U Tokiju već su otpočele političke igre poput pravljenja frakcijskih koalicija koje stoje iza određenih kandidata. Narednih nekoliko nedelja će pokazati da li će Abe imati snage da se odupre tim pritiscima i sačuva svoju poziciju bar do Olimpijade sledeće godine.