Zašto Tramp hoće Grenland?

Grenland ima strateški značaj zbog geografskog položaja i vojnih baza. Trampova želja za kupovinom ostrva ukazuje na njegovu važnost za američku nacionalnu bezbednost.

Dva velika geografska oksimorona čiji su nazivi u potpunoj suprotnosti u odnosu na prirodna obeležja prostora su imena najvećeg okeana i najvećeg ostrva na Zemlji. Privremeno mirna vodena površina Pacifika je uslovila da Fernando Magelan okean nazove „Mar del Pacifiko“ (mirno more). Danas je jasno da je Pacifik veoma „nemiran“, ali se slična stvar desila i ostrvu koje je površinom četiri puta veće od Francuske.

Erik Crveni, vođa Vikinga, je 982. godine „otkrio“ ostrvo koje je u priobalju obilovalo zelenom travnatom vegetacijom. Nakon što su 985. godine Vikinzi na njemu osnovali koloniju, dali su mu ime „Grenland“ (zelena zemlja).

Prirodni pokrov Grenlanda je mnogo manje zelen u odnosu na ono što su uočili Vikinzi. Priobalni deo ima vegetacijski pokrov, a osnovni „krivac“ takve pojave je topla morska struja koja onemogućava da se i taj deo zaledi.

Više od 4/5 Grenlanda je prekriveno inlandajsom, odnosno zonom regionalne glacijacije.  Posle Antarktika na krajnjem jugu, ovo ostrvo je najveća zona koja je prekrivena ledom na planeti. Iako samo 19 posto ostrva nije pod ledom, to je čak 410.000 km2 površine na kojoj postoji vegetacija.

Grenland ima položaj od strateškog značaja

Grenland pripada arktičkom regionu i nalazi se između Atlantika na jugu i Severnog ledenog okeana na severu. Njegove dimenzije su impozantne jer od severa do juga se proteže dužinom od 2.670 kilometara, a od istoka do zapada u dužini od 1.050 kilometara.

Interesantno da je rt Moris Džesup, njegova najsevernija tačka, udaljena samo 740 kilometara od severnog pola. U prošlosti je bio prilično izolovan, kako zbog svog geografskog položaja tako i zbog dominacije polarne i klime tundre. Moderna geopolitička situacija govori da bi se i polarne oblasti mogle uspešno valorizovati.

Iako se čini kao zona „kraja sveta“, Grenland ima položaj od strateškog značaja. Dejvisova vrata, Smitov prolaz i Bafinov zaliv odvajaju Grenland od Kanade, a Grenlandsko more i Danski prolaz na zapadu su prirodna granica koja odvaja najveće ostrvo od dva mnogo manja – Svalbarda i Islanda.

Sve veći značaj severnih puteva, kao i arktičke prometne rute severno od Sibira, Grenlandu daju na kvalitetu geografskog položaja. Otapanje leda kao posledica klimatskih promena, od kojih strahuje cela planeta, ovim prostorima donosi benefit zbog valorizacije prometa.

Verovatno najvažnija geopolitička činjenica je postojanje vojne vazduhoplovne baze SAD na ovom ostrvu. Izjava Donalda Trampa, po kojoj su kontrola i vlasništvo nad Grenlandom nužnost zbog nacionalne bezbednosti SAD, veoma je brzo odjeknula i podsetila na dešavanja iz 2019. godine.

Ovo su samo neki od geopolitičkih razloga zbog čega je predsednik Tramp u periodu svog prvog mandata 2019. godine imao želju da kupi Grenland. Potencijalno deluje nestvarno, ali kada se pogledaju Aljaska i Luizijana koje su Amerikanci kupili od Rusije, odnosno Francuske, evidentno je da se takva mogućnost javlja kao apsolutno ostvariva.

Pre nekoliko dana, pre nego što je zvanično dobio novi mandat, Tramp je obnovio identičnu priču. Osim geopoložaja, sigurno je da Trampa Grenland privlači zbog brojnih mineralnih bogatstava kao i zaliha pitke vode koje u sebi nosi led na ovom ostrvu.

Rudnici

Trenutno su na Grenlandu dva rudnika – rubina i anortozita. Brojni rudnici i kompanije čekaju dozvole za eksploataciju, a otapanje leda povećava potencijalni prostor rudarenja. Raznovrsni zemni metali, radioaktivni uran, kao i fosilna goriva u priobalnim šelfovima su samo neke od materijalnih vrednosti Grenlanda. Svaka eksploatacija i primarna obrada minerala sa sobom potencijalno donosi i ekološke probleme.

Poseban kvalitet daje „bezbojno blago“ u obliku leda. Lednici na Grenlandu imaju debljinu i do 3.000 metara, a završavaju u fjordovima na zapadnoj obali gde se formiraju i kratki potoci. S obzirom na činjenicu stalnog problema sa pitkom vodom na planeti, upravo bi se u budućnosti ledeni pokrov mogao više eksploatisati. Lednici su posledica klime u kojoj samo u kratkotrajnim letima živa u termometru pokazuje pozitivne vrednosti. Sa aspekta padavina Grenland je „ledena pustinja“, jer je njihova količina ispod 150 milimetara godišnje.

Klima se odrazila i na floru i faunu. Ovde dominiraju mahovine i lišajevi, a retko se javljaju patuljaste breze, jove i vrbe. U kopnenom delu dominiraju polarni tipovi zeca, medveda, lisice i vuka, a u vodenoj površini se javljaju razne vrste riba, kao i foke i grenlandski kit. Upravo su ova prirodna bogatstva najznačajnija za tamošnje stanovništvo. Eskimi su prostor naselili još u periodu nastanka drevnog Egipta, a dominantno se bave lovom i ribolovom.

Danas Grenland ima oko 57.000 stanovnika. Računa se kao „prekomorska teritorija“, a 1979. godine je dobio svoj ustav.

Zanimljiva je činjenica da je 1985. godine napustio Evropsku Ekonomsku Zajednicu (današnja EU), a 2009. godine na referendumu pokazao želju da se odvoji od Danske koja ga samostalno kontroliše već dva veka nakon raspada Norveško-danske unije. Interesantno je da je pod krunom ove evropske države već više od 600 godina, a tek je 1953. prestao da bude kolonija Danske i postao ravnopravni deo te države.

Šta želi Tramp?

Nakon nedavnih Trampovih istupa i priče o potencijalnoj kupovini ostrva, javnosti se obratio premijer Grenlanda sa porukom da ostrvo nije na prodaju. Evidentno je da ostrvo zavisi od ekonomske pomoći Danske, a tek se čeka odgovor Trampu iz Kopenhagena koji je trenutno prisutan samo u sporadičnim izjavama nekih parlamentaraca. Sledeće godine će se održati izbori na Grenlandu, a to bi potencijalno moglo da znači ubrzanje procesa sticanja nezavisnosti od Danske. Tek tada će priča o „kupovini“ ostrva dobiti na značaju.

Geografija se nekada „poigra“ sa prostorima koji budu totalno izolovani pa im nekada ponudi da budu veoma značajni u prometu i komunikaciji. Priči novoizabranog predsednika SAD treba dodati i želju da se spreče uticaji Rusije i Kine – od kontrole arktičkog prometa do investicija u eksploataciji prirodnih resursa.

Jasno je da će otapanje leda ponuditi nove putne komunikacije koje će biti mnogo kraće nego one kroz Suecki i Panamski kanal, a na tom putu se nalazi i Grenland. Ova činjenica je predodredila veliki interes za nekada izolovano ostrvo severno od Atlantika.

Ostrvo koje je veoma retko naseljeno, na kojem se čak 85 posto stanovnika bavi ribolovom i gde 90 posto izvoza predstavljaju ribe, rakovi i riblje prerađevine, uskoro bi mogao postati linija dodira interesa velikih sila svetske geopolitike. Osim mineralnog blaga i potencijala vode, oni koji budu kontrolisali Grenland mogli bi kontrolisati i trgovačke rute budućnosti. Sve ove činjenice su dovoljan razlog da Donald Tramp, u stilu biznismena koji investira, želi da kupi najveće ostrvo sveta – Grenland.