Samitu za demokratiju, koji tradicionalno organizuje vlada Sjedinjenih Američkih Država u cilju jačanja demokratije na globalnom nivou, ovog puta ne prisustvuju lideri Mađarske i Turske. Reč je o jedinim dvema članicama NATO-a koje nisu dobile poziv američkog predsednika Bajdena za ovaj skup, na kojem učestvuju predstavnici oko 120 zemalja.
Prema rečima američkog predsednika, Mađarska i Turska „razbijaju“ svoje demokratije i već duže vreme su na udaru kritika američke administracije zbog stepena „demokratskog nazadovanja“, kako se u Vašingtonu karakteriše unutrašnja politika koju u svojim zemljama vode Viktor Orban i Redžep Tajip Erdogan.
Dve zemlje su mesecima u svojim parlamentima odlagale čin ratifikacije proširenja NATO-a na Finsku i Švedsku, da bi tek pre nekoliko dana zeleno svetlo za pristupanje zapadnoj vojnoj alijansi dobila samo Finska. Kad je reč o Švedskoj, ni Turska ni Mađarska za sada ne žele da tu zemlju vide kao svoju saveznicu u NATO-u – prva zbog navodne podrške neprijateljima Turske, a druga zbog oštrih kritika koje su se iz Švedske mogle čuti u poslednje vreme na račun politike Viktora Orbana.
Zapadni političari, uključujući i državni vrh Švedske, optužuju Mađarsku da je počela da koristi planove NATO-a za širenje na nordijske zemlje kako bi izdejstvovala što bolju poziciju za sebe prilikom pregovora s Evropskom komisijom o pitanjima vladavine prava EU i zadržanim finansijskim sredstvima.
Zanimljivo je da Mađarska nije bila pozvana na Samit za demokratiju ni 2021. godine. Tada je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao da „niko ne treba da sudi o stanju mađarske demokratije kao o maturskom ispitu“.
Neimenovani zvaničnik američke administracije, koga citiraju mađarski mediji, tvrdi da je njihov cilj da uspostave „protivtežu autokratijama u usponu“ i razviju odnose između demokratskih zemalja.
– Sjedinjene Države nisu zainteresovane da se ovaj događaj posmatra kao sveobuhvatni sud o snazi demokratije drugih zemalja, jer nam to nije namera. Kad su u pitanju i Turska i Mađarska, posvećeni smo daljem jačanju naših odnosa s obema zemljama. One su naši važni saveznici u NATO-u, a mi zajedno radimo na mnogim pitanjima od zajedničkog interesa – dodao je ovaj američki zvaničnik.
U svom nedavnom izveštaju o stanju nacije premijer Mađarske Viktor Orban direktno je nazvao Bajdenovu administraciju „protivnikom“ mađarske vladajuće stranke Fides. Američki ambasador u Mađarskoj Dejvid Presman, koji je u više navrata kritikovao stanje demokratije u ovoj zemlji, uporedio je vladu u Budimpešti s Kremljom, rekavši da Orbanov kabinet reaguje na potpuno isti način kao Moskva kada druge zemlje pokušavaju da komentarišu njena unutrašnja pitanja.
Time je, na svom tviter nalogu, reagovao na nedavne izjave šefa mađarske diplomatije Petera Sijarta u Trebinju. Naime, na panel diskusiji s Miloradom Dodikom na Trebinjskom energetskom forumu u Bosni i Hercegovini, Sijarto je nazvao nečuvenim to što se američki Stejt department bavi unutrašnjim poslovima drugih zemalja. Kritikovao je američku praksu pisanja izveštaja o ljudskim pravima u drugim državama, rekavši da se to čini na osnovu „jednostranih informacija“, prenosi mađarski portal „Indeks“.
Ministar je tako reagovao na izveštaj o ljudskim pravima u Mađarskoj za 2022, koji je 20. marta objavio američki državni sekretar Entoni Blinken. Izveštaj kritikuje i zavisnost pravosuđa od vlade i probleme sa slobodom štampe, a posebno se bavi korupcijom u Mađarskoj.
Mađarska je već duže vreme na meti kritika rukovodstva NATO-a zbog blokiranja približavanja Ukrajine tom savezu. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg najavio je da će, uprkos prigovorima Mađarske, sledećeg meseca sazvati sastanak na visokom nivou komiteta te vojne organizacije za saradnju s Ukrajinom. Prema Sijartovim rečima, mađarska vlada je pod ogromnim pritiskom kako bi dozvolila napredovanje Ukrajine ka NATO-u. Naveo je da se prava nacionalnih zajednica, uključujući mađarsku manjinu, kontinuirano ograničavaju u ovoj susednoj zemlji od 2015. Pored toga, mađarska vlada tvrdi da ukrajinski zakon o jeziku, koji je usvojen 2017, sprečava njenu etničku manjinu u Zakarpatju da uči mađarski.
– Imam mandat da sazovem sastanak. Što se tiče pitanja koja je Mađarska pokrenula, zbog toga neko vreme nisam sazivao skup Komiteta NATO-Ukrajina, ali ću sada nastaviti to da činim – rekao je Stoltenberg i precizirao da će sastanak biti održan tokom skupa ministara spoljnih poslova članica NATO-a u Briselu, 4. i 5. aprila. Dodao je da to neće biti „jednokratan događaj“ i da će se razgovarati o zabrinutostima Mađarske.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
