Nervoza Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, zbog ponavljanja parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji više je birokratske prirode jer ona ne može da zatvori svoju poslovnu agendu zbog neispunjenih obaveza Prišine, nego što je zaista brinu politička dešavanja na KiM. S druge strane, kod Amerikanaca je stvar jasna – neće Aljbina Kurtija.
Ovo je ocena politikologa Ognjena Gogića nakon što je Marta Kos iznela svoj stav po pitanju političkih dešavanja na KiM. S druge strane, ćutanje koja dolazi iz Amerike, prema njegovim rečima, očekivano je, jer trenutno Donald Tramp ima ozbiljnijeg posla od KiM a u Vašingtonu su jasno stavili do znanja da neće Aljbina Kurtija.
Kurti kamen spoticanja
„Evropska unija se nije toliko izjašnjavala koga želi da vidi u vladi Prištine već su se držali toga da institucije treba da se formiraju. Takođe su svesni problema koji nastaju iz ove situacije na KiM a to je da još dugo neće imati vladu i parlament i da još dugo neće moći da ratifikuju sporazume koji su im potrebni da bi zatvorili svoju poslovnu agendu u EU. S druge strane, svesni su da svaka kriza koja izbije tamo, tipa štrajk u Prištini gradskog prevoza, predstavlja problem koji će njima da kuca na vrata da ga rešavaju,“ obrazlaže Gogić.
Čini se, dodaje on, da je Amerika prepustila Evropskoj uniji da se pokaže kad je KiM u pitanju i da čeka da vidi ishod, pa tek onda da se umeša.
„Amerikanci se ne osećaju pozvanim da oni tu sada nešto priskaču u pomoć i samim tim EU će morati više da se bave Kosovom i Metohijom, a to što nema institucija im i te kako otežava posao. U suštini, glavna razlika između Amerike i EU je što su Amerikanci zauzeli stvarno stav da ne žele Aljbina Kurtija i to je za opoziciju u Prištini dovoljan signal da se ne petljaju sa njim, ako ne žele da ostanu bez Amerike i saradnje s njom,“ kaže naš sagovornik.
Evropska unija s druge strane nije zauzela taj stav, već je zanima da se institucije konstituišu da se kriza ne bu produbljivala.
„E sada, problem je u tome što u EU postoje različiti glasovi jer tu drugačije razmišljaju Nemci koji su malo više podržavali Kurtija i Britanci koji iako nisu u EU su takođe za Kurtija. Tako da se u Prištinu šalju različiti signali. Ali suština je u tome što EU više dotiče i brine da će na KiM nastati politički haos, jer znaju da će oni na kraju morati da to rešavaju i da će to njima da natovari problem, pa i oko dijaloga Beograda i Prištine. Amerikance to trenutno ne tangira previše,“ smatra Gogić.
On istovremeno skreće pažnju da ni Amerikancima ni EU Kosovo sada nije preterano bitno i to se vidi po tome što se nisu preterano angažovali da se naprave institucije dole već su ih pustili da se sami snalaze.
Amerika čeka
„ U sklopu globalnih dešavanja koja su na stolu, Kosovo je izgubilo primat pre svega kod Amerikanaca, jer pored Ukrajine i Gaze i dešavanja tamo smatra se da su na KiM stvari relativno dobro… Hoću da kažem, da nema incidenata u kojima ima ljudskih gubitaka. U tom smislu, njima dešavanja na KiM nisu preterano urgentna da bi se striktno njime bavili, posebno ne Amerikancima. To s druge strane, ne znači da KiM neće doći na red jednog dana i u Vašingtonu, ali do tada ostaje na grbači EU koja nije pokazala neku visprenost, ili nije htela da se meša, kada je reč uopšte o dešavanjima na KiM a tu uključujem i ponašanje Prištine prema Srbima,“ navodi on.
Drugim rečima, dodaje Gogić, iako je situacija nestabilna i rizična po njima to još može da se toleriše.
„Jedina razlika je u tome što Evropljanima dešavanja na KiM komplikuju njihove poslove jer imaju druge planove. Vidimo da su malo ubrzali EU integracije sa Albanijom, Crnom Gorom i tako dalje… Tako da se čini da ova Evropska komisija hoće da ubrza proces pristupanja ali im je na KiM problem pre svega među albanskim političarima to jest strujama“, zaključuje on.
Gogić je takođe pohvalu Marte Kos da je „Kosovo ostvarilo stabilan reformski napredak i da demokratija funkcioniše“ nazvao više retoričkim dizanjem morala Prištini, nego što u Briselu to tako stvarno misle.
