Dok se u Švajcarskoj svakog dana zatvara po jedno porodično gazdinstvo, ljudi koji sanjaju da sami obrađuju zemlju i hrane sopstvenu porodicu nailaze na zid od milion franaka. Kako izveštava švajcarski javni servis ,,SRF“, ljudi koji nisu nasledili zemlju, suočavaju se sa cenama koje su 2,5 do 5 puta više od onih koje plaćaju deca pravih farmera, a sistem ih sistematski gura u stranu.
Vincent Herzog, 41-godišnjak iz kantona Vaud, nije odustao lako. Između oktobra i decembra 2025. godine obišao je 15 farmi i kontaktirao 30 vlasnika, svi su ga odbili. Previsoke cene, loša lokacija ili neslaganje oko načina obrade zemlje. On nije usamljen. U poljoprivrednim školama u Vaudu, novopečeni farmeri čine već 20% do 30% učenika, u Friburgu 15%, a u Valisu čak polovinu. Kod povrtara je taj udeo 90%.
Problem je u zakonu iz 1991. godine koji štiti porodične farme od špekulacije. Deca naslednici plaćaju tzv.– vrednost po stvarnoj proizvodnji. Svi ostali plaćaju tržišnu cenu, koja je drastično viša. Za petnaest godina više od polovine švajcarskih farmera ide u penziju, a samo 44% ima naslednika u porodici. Ostalo se deli ili izdaje susedima.
Za one koji ipak uspeju da nađu nešto za iznajmljivanje, čeka ih novi udarac. Samuel De Oliveira iz Bullea tražio je četiri godine preko platforme ,,remisedeferme.ch“. Kada je konačno našao, morao je da preuzme opremu, traktore i mašine za 400.000 franaka – plus redovnu kiriju. Spas je potražio u sopstvenoj ušteđevini, ,,crowdfunding“ kampanji i investicionom kreditu. Devetogodišnji ugovor o zakupu daje malo sigurnosti.
Švajcarci koji žele da se vrate korenima i žive od zemlje suočavaju se sa sistemom koji ih tretira kao drugorazredne. Dok se porodične farme zatvaraju velikom brzinom oko 800 godišnje, nova generacija stoji pred vratima koja su zaključana cenama i birokratijom.
Majke i očevi koji sanjaju da njihova deca jedu hranu koju su sami uzgajali gledaju kako taj san postaje luksuz za malobrojne. Umesto da se olakša ulazak novim ljudima, sistem ih tera da se zadužuju do guše ili da odustanu.
Kada zakon koji je trebalo da zaštiti seljake postane prepreka svakom ko želi da postane poloprivrednik, jasno je da sistem više ne služi ljudima nego interesima. Pravi farmeri nestaju, a san o sopstvenom hlebu ostaje nedostižan za obične ljude.
Piše: Stefan Stojanović
