Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru 1594. godine ostalo je jedan od najpotresnijih događaja u istoriji srpskog naroda. Turske vlasti, predvođene Sinan-pašom, želele su da unište duhovni oslonac porobljenih Srba i ugase svetosavsku iskru koja je vekovima održavala narod u veri, nadi i istrajnosti. Umesto toga, taj čin postao je simbol stradanja, ali i večnog vaskrsenja srpskog duha i pravoslavne vere.
Više od tri i po veka mošti Svetog Save počivale su u manastiru Mileševi, gde su bile mesto utehe, molitve i isceljenja za čitav srpski narod. U vreme turskog ropstva, kada je Srbija izgubila svoju državu, Sveti Sava postao je duhovni stub naroda. Pred njegovim ćivotom Srbi su tražili snagu, utehu i nadu da će jednog dana ponovo dočekati slobodu. Narod je u njemu video svog zaštitnika, učitelja i večnog duhovnog vođu.
Brojna svedočenja govorila su o čudesima koja su se događala nad moštima Svetog Save. Ne samo pravoslavni Srbi, već i mnogi muslimani dolazili su u Mileševu tražeći pomoć i isceljenje. Upravo ta ogromna duhovna snaga koju je svetitelj imao među narodom izazivala je strah kod turskih vlasti.
Neposredan povod za spaljivanje moštiju bio je ustanak Srba u Banatu 1594. godine, kada su ustanici na svojim zastavama nosili lik Svetog Save. Sinan-paša, poznat po surovosti i mržnji prema hrišćanima, naredio je da se mošti prenesu iz Mileševe u Beograd i javno spale, kako bi se slomio moral naroda.
Turska vojska upala je u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti iz ćivota i prenela ih u Beograd. Na Vračaru, 27. aprila po starom kalendaru, telo prvog srpskog arhiepiskopa spaljeno je pred okupljenim narodom. Taj događaj izazvao je plač i tugu širom srpskih zemalja.
Međutim, ono što Sinan-paša nije razumeo jeste da se svetitelj ne može spaliti ognjem. Umesto da ugasi sećanje na Svetog Savu, taj čin ga je učinio još snažnijim. Na mestu gde su spaljene mošti danas se uzdiže veličanstveni Hram Svetog Save, kao znak da vera i pamćenje jednog naroda ne mogu biti uništeni silom.
Spaljivanje moštiju Svetog Save nije bio samo napad na jednog svetitelja, već pokušaj da se izbrišu vera, identitet i istorijsko pamćenje srpskog naroda. Ipak, istorija je pokazala da se narod koji čuva svoje svetinje i svoje duhovne korene ne može lako slomiti. Vračar je zato postao mesto stradanja, ali i mesto pobede svetosavskog zaveta koji traje do danas.
Piše: Stefan Stojanović
