Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički ostaje jedna od najuzvišenijih ličnosti srpske duhovne i kulturne istorije, čovek koji je u burnim vremenima prve polovine 20. veka spojio veru, nauku i rodoljublje, ostavljajući za sobom delo koje i danas nadahnjuje. Njegov životni put svedoči o snazi ličnosti koja je umela da progovori i srcu naroda i umu savremenog čoveka.
Rođen 1880. godine u selu Leliću, kao Nikola Velimirović, rano je pokazao izuzetnu darovitost. Školovao se u zemlji i inostranstvu, stičući visoko obrazovanje u Švajcarskoj, gde je odbranio doktorske disertacije. Zamonašio se 1909. godine, započinjući put služenja Crkvi, koji će ubrzo prerasti u veliku misiju među srpskim narodom i širom sveta.
Tokom Prvog svetskog rata, kao izaslanik srpske vlade, boravio je u Engleskoj i Americi, gde je snažno branio istinu o stradanju Srbije i njenoj borbi za slobodu. Njegove besede i reči ostavljale su dubok utisak na narod, a podrška koju je pridobio među srpskom dijasporom bila je od nemerljivog značaja za tadašnju državu.
Kao episkop, najpre žički, a potom ohridski, vladika Nikolaj obnavlja duhovni život, podiže manastire i pokreće bogomoljački pokret, koji okuplja hiljade vernika. Njegova ličnost, kako su savremenici beležili, delovala je gotovo magnetno, privlačeći narod veri i molitvi. Bio je istovremeno mislilac, pesnik i propovednik, čije su knjige i danas deo temelja pravoslavne misli.
Drugi svetski rat donosi mu stradanje, interniran je i zajedno sa patrijarhom Gavrilom odveden u logor Dahau. I posle oslobođenja nastavlja svoju misiju u emigraciji, najviše u Americi, gde do kraja života radi kao profesor i duhovnik. Upokojio se 1956. godine, ostavljajući iza sebe bogato književno i duhovno nasleđe.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U vremenu kada se često zaboravlja snaga duhovnih vrednosti, lik i delo vladike Nikolaja podsećaju da je vera temelj opstanka jednog naroda. Njegove reči nisu bile samo propoved, već putokaz kako ostati uspravan u vremenu iskušenja i sačuvati dušu u svetu promena.
Piše: Stefan Stojanović
