Ultra desničar, masovni ubica Anders Brejvik (44), koji je 2011. godine ubio 77 osoba u masovnoj pucnjavi na norveškom ostrvu Utoja, namerava da danas od suda u Norveškoj zatraži da mu ukine izolaciju, ali i da tuži tu državu jer je navodno ograničila njegovu komunikaciju sa spoljnim svetom.
Brejvik je 2011. godine u Oslu najpre ubio osam ljudi automobilom, a zatim je ubio još 69, uglavnom tinejdžera, u omladinskom kampu Laburističke partije na ostrvu Utoja i to se smatra najgorim zločinom počinjenim u Norveškoj.
Brejvik se nalazi u visoko obezbeđenom zatvoru Ringerike, 70 kilometara severozapadno od Osla, a prostor koji on koristi poseduje prostoriju za obuku, kuhinju, TV salu i kupatilo, dozvoljeno mu je da drži tri papagaja kao kućne ljubimce i koji slobodno lete u tom području, prenosi Rojters pozivajući se na lokalnu agenciju.
Brejvikov advokat rekao je da je više od decenije u izolaciji „bez značajne interakcije“ imalo razarajuće posledice po njegovog klijenta i dodao da je Brejvik samoubilački nastrojen i da je zavisan od leka za depresiju Prozak koji koristi da bi preživeo zatvorske dane.
Advokati koji zastupaju Ministarstvo pravde kažu da Brejvik mora da bude odvojen od ostatka zatvorske populacije zbog stalne bezbednosne pretnje koju on predstavlja, kao i da je njegova izolacija „relativna“ s obzirom da ima kontakte sa čuvarima, sveštenikom, zdravstvenim radnicima i donedavno, spoljnim volonterom koga Brejvik više ne želi da vidi.
Takođe Brejvik viđa dva zatvorenika po sat vremena svake druge nedelje.
Kako tvrde advokati kontrola nad Brejvikovim kontaktima sa spoljnim svetom opravdana je rizikom koji će inspirisati druge da počine nasilna dela.
Konkretno, to se odnosi na kontakte sa krajnje desničarskim krugovima, uključujući ljude koji žele da uspostave kontakt sa Brejvikom kao rezultat terorističkih akata 22. jula 2011. godine, naveli su advokati i kao primer naveli Brentona Taranta, koji je inspirisan Brejvikovim zločinom ubio 51 osobu u dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu 2019. godine.
Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora, što je najduža kazna koju norveški sud može da izrekne i koja može da se produži sve dok se smatra da predstavlja pretnju po društvo.
On je 2016. godine tužio Norvešku tvrdeći da krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, uključujući delove u kojima se kaže da niko ne treba da bude podvrgnut „mučenju ili nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju“.
Prvo je dobio slučaj, ali je to poništeno u žalbenom postupku godinu dana kasnije.
Današnje ročište biće održano u fiskulturnoj sali zatvora, smeštenoj na obali jezera Tirifjorden, gde se nalazi ostrvo Utoja, bez porote, a presuda će biti doneta narednih nedelja.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
