Građani Beča sutra će na izborima za pokrajinu i grad Beč odlučiti o tome ko će narednih pet godina voditi austrijsku prestonicu, a iako je gotovo sigurno da će ostati u rukama Socijaldemokratske partije Austrije (SPO), zanimljivo je videti ko će im biti koalicioni partner, a posebno interesantno i koliko će Srba dobiti mandat, odnosno više opštinske funkcije.
Na ovim izborima gotovo sve stranke na listama imaju kandidate srpskog porekla, kao da su po prvi put otkrile značaj srpske zajednice i njen glasački potencijal.
Tome je, u mnogome, doprineo Nemanja Damnjanović, odnosno Slobodarska partija Austrije (FPO), jer je bila prva stranka koja je pre pet godina omogućila Damnjanoviću da uđe u bečki parlament, a time i u „bečke anale“ kao prvi poslanik u pokrajinskoj skupštini srpskog porekla, rođen u Srbiji.
I ovaj put Damnjanović ima šanse da dobije novi mandat, budući da je treći na listi za 11. bečku opštinu (Simering), kao i 18. na pokrajinskoj, to jest graskoj listi, ali ostaje da se vidi koliko će FPO izgubiti glasova u odnosu na izbore pre pet godina zbog korupcionaške afere „Ibica“, zbog koje je sa čela partije i državnih funkcija morao da ode bivši lider Hajnc Kristijan Štrahe.
Na prošlim izborima FPO je osvojila 30 odsto glasova, a podrška toj stranci, prema prognozama, sada je između osam i 11 procenata.
Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) na pokrajinskoj, odnosno gradskoj listi nema nijednog kandidata srpskog porekla na mestima koja bi mogla da dobiju mandat u bečkoj skupštini, ali je Silvija Janković glavni kandidat za mesto predsednika pete bečke opštine (Margareten).
Pošto će SPO zasigurno pobediti u Margaretenu to će biti prvi put da Srpkinja, inače rođena u Beču, ali rodom iz Smedereva, dobije funkciju predsednika jedne bečke opštine.
Istraživanja SPO-u predviđaju jasnu pobedu u Beču sa između 42 i 45,5 odsto glasova.
Inače, SPO je prva partija koja je u savezni parlament uvela jednog Austrijanca srpskog porekla, Kristijana Kovačevića koji je narodni poslanik bio od 2017. do 2019. godine.
Narodna partija Austrije (OVP), koju na saveznom nivou predvodi kancelar Sebastijan Kurc, na pokrajinskoj, to jest gradskoj listi ima jednog kandidata srpskog porekla – Zorana Ilića, koji je drugi na listi za 22. bečku opštinu (Donauštat) i 43. na pokrajinskoj listi.
Ilić je do sada bio šef odbornicckog kluba OVP u 22. bečkoj opštini, u kojoj je pokrenuo inicijativu da jedna ulica dobije ime Vuka Stefanovića Karadžića.
Iako je tek na 43. mestu pokrajinske/gradske liste, Ilić ima šanse da uđe u bečku skupštinu, jer je odluka lidera OVP Kurca da o mandatima ne odlučuje mesto na listi, već broj dobijenih glasova prednosti.
Tako će Ilić, ako dovoljan broj gradjana, pored zaokruživanja OVP, napiše i njegovo ime i prezime na glasačkom listiću, moći da uđe u pokrajinsku i gradsku skupštinu.
Svakako mu je osigurano mesto u 22. bečkoj opštini.
Pored toga, na listi „Tim HC Štrahe“, koju predvodi Hajnc Kristijan Sstrahe, koji se vratio u politiku posle prinudne pauze zbog afere „Ibica“, nalazi se Zoran Kovačević, na osmom mestu pokrajinske/gradske i na drugom mestu liste za 16. bečku opštinu, odmah iza lidera stranke.
Ukoliko Štraheova lista bude prešla cenzus i dobila nešto više od potrebnih pet odsto glasova, Kovačević bi mogao dobiti mandat u skupštini Beča.
Stranka Zelenih na svojoj pokrajinskoj, odnosno gradskoj listi ima Johana Arsenovića na visokoj 16-oj poziciji, a sudeći po istraživanjima ta stranka bi mogla da osvoji između 10 i 13 odsto glasova, on bi mogao ostati u bečkoj skupštini, u koju je ušao pre više od godinu i po, menjajući kolegu koji se povukao iz politike.
Sve stranke imaju ovaj put veći broj srpskih kandidata na opštinskim listama, od kojih neki mogu postati odbornici, dok neki na osnovu mesta na listi nemaju šanse da osvoje mandat.
Srpska zajednica jedna je od najbrojnijih grupacija stranog porekla i predstavlja veliki „rezervoar glasova“, s obzirom da su mnogi stekli austrijsko državljanstvo i imaju pravo glasa.
Do sada je taj „potencijal“ pokušala da iskoristi samo FPO, dok su srpsku zajednicu sve druge partije ignorisale zbog činjenice da su Austrijanci srpskog porekla samo u malom broju izlazili na birališta.
Ta „nezainteresovanost“ partija odražava se i na rad srpskih klubova u Beču i Austriji, koji dobijaju daleko manja finansijska sredstva od države i grada za svoje aktivnosti, nego, na primer, turski klubovi, čija je zajednica bila mnogo uspešnija i u politiku odavno „ubacila“ svoje predstavnike, a na izborima glasala u velikom broju.
Na sutrašnjim izborima bilo bi značajno da pripadnici srpske zajednice sa pravom glasa biraju srpske kandidate i da im daju glas prednosti kako bi bili „vidljivi“.
Ovogodišnji izbori za Beč jedinstveni su, ne samo po večem broju kandidata srpskog porekla, već pre svega i po broju glasačkih listića za glasanje putem pošte.
Na zahtev birača izdato je ukupno 382.214 glasačkih listića za glasanje poštom, što je oko 40 odsto ukupnog broja glasača.
Zbog toga rezultati glasanja neće biti poznati u nedelju uveče, kao što je uobičajeno, već tek posle ponedeljka, kada kreće njihovo prebrojavanje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
