Uz čije garancije bi Ukrajina bila neutralna?

Šef diplomatije Turske, koja se nudi da ugosti lidere Ukrajine i Rusije, ocenjuje da se približavaju sporazumu o ključnim pitanjima i da postoji saglasnost oko nekih tema.

Spekuliše se i da postoji nacrt sporazuma: Ukrajina bi bila vojno neutralna, možda priznala gubitak Krima i Donbasa, i dobila garancije velikih sila.

Drugog dana rata u Ukrajini, predsednik Volodimir Zelenski odustao je od petogodišnje težnje zemlje ka NATO-u. Rusi su, dvadesetog dana, na pregovarački sto izneli poznate modele neutralnosti. I švedski i austrijski, za ukrajinsku stranu, bili su neprihvatljivi.

Redovni profesor Filozofskog fakulteta, istoričar Aleksandar Životić, govoreći o neutralnosti Švedske, kaže da ona traje dva veka, te da je po svojoj suštini unutrašnja.

– Neutralnost je nastala jednim unutrašnjim konsenzusom u prvoj polovini 19. veka, da se na taj način odgovori na tadašnje bezbednosne izazove, odnosno na sukobe na evropskom tlu – objašnjava Životić.

Švedska ne ograničava ni broj vojnika, ni naoružanje. Za razliku od Austrije, čija je neutralnost nametnuta posle Drugog svetskog rata, sve do 1955. bila je pod okupacijom savezničkih sila.

– Tada je sovjetska strana tražila posebnim memorandumom da se Austrija obaveže na neutralnost u budućnosti, a pominje se i taj finski model – objašnjava Životić.

Dodaje da je i finski model vezan za kraj Drugog svetskog rata, kada je Finska bila na poraženoj strani.

– Mirovni ugovor je potpisala 1947. godine, ali je 1948. potpisala poseban sporazum sa SSSR-om, koji je podrazumevao da će Finska biti neutralna – navodi Životić.

Uz čije garancije bi Ukrajina bila neutralna

Kijev bi da pregovorima sa Moskvom dođe do sopstvenog modela neutralnosti: i vodi računa koje bi države mogle da budu njeni garanti. Najradije bi garant bio London, tumači se, i zato što je Velika Britanija nuklearna sila.

Koliko je to pitanje osetljivo, potvrđuje primer iz 19. veka, kada se Belgija odvojila od Holandije.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže da je posle invazije Nemačke u Prvom svetskom ratu, Velika Britanija ušla u rat sa Nemačkom zbog kršenja belgijske neutralnosti.

– Drugim rečima, sile, odnosno države koje garantuju neutralnost u formalno-pravnom obliku, u slučaju kršenja neutralnosti, imaju pravo da uđu u rat na njenoj strani – ukazuje Novaković.

Izvesnijim se čini da garant ukrajinske neutralnosti bude više država ili organizacija.

– Verovatno će se ići kroz UN, kao što je u slučaju Turkmenistana: da postoji posebna rezolucija ili Saveta bezbednosti ili Generalne skupštine. Turkmenistan je 1995. proglasio neutralnost, koja je potom priznata od strane UN. Još jedna forma je sporazum koji bi garantovali ili NATO ili ODKB – objašnjava Novaković.

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da se postavlja pitanje da li bi to bio mehanizam prema kojem bi svaka zemlja potpisnica morala da brani ukrajinsku neutralnost u slučaju da je bilo ko prekrši.

– Ili druga opcija: gde bi se ukrajinski vojni kapaciteti toliko unapredili da bi onda bili potencijalno tvrd orah za svaku vojsku. Ključno je za Moskvu da Ukrajina ne bude član NATO-a – kaže Vuksanović.

Po kom uzoru i uz čiju garanciju će Ukrajina biti neutralna – oko toga bi, čini se, Rusi i Ukrajinci mogli da se dogovore lakše nego oko pitanja u kojim bi granicama ta neutralnost važila , da li bi obuhvatala i Krim, i samoproglašene DNR i LNR.