Ukrajina u najtežoj situaciji od početka rata: Sprema se za najgore

Sudeći po vestima koje stižu poslednjih dana, Ukrajina proživljava svoje najteže dane od početka rata krajem februara 2022. godine.

Već nedeljama, ruske snage dramatično intenziviraju ne samo vazdušne napade na kritičnu infrastrukturu, već i agresivno napreduju na ključnoj liniji fronta na istoku zemlje.

Rusi najbrže napreduju od početka rata

Osim toga, ruska vojska, pojačana severnokorejskim trupama, polako potiskuje elitne ukrajinske brigade iz ruske oblasti Kursk, u koju su Ukrajinci upali krajem avgusta i osvojili više od 100 naselja. Prema poslednjim procenama, Rusi su potisnuli ukrajinsku vojsku sa oko 40 odsto teritorije koju su ukrajinske snage zauzele od avgusta u Kursku.

Ali, verovatno najveći problem je nezaustavljivo napredovanje Rusije u Kursku. Prema procenama zapadnih analitičara, Rusi nisu tolikom brzinom napredovali na frontu od početka rata.

Osim toga, ruske snage izvele su sinoć najveći napad dronom na kritičnu ukrajinsku infrastrukturu. Prema navodima Ukrajinaca, oni su lansirali 188 dronova, od kojih je značajan broj pogodio svoje mete i izazvao velike probleme u snabdevanju električnom energijom.

U međuvremenu se pojavio ozbiljan problem sa minobacačkim granatama ukrajinske proizvodnje, koje masovno propadaju na liniji fronta. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane pokrenulo je istragu. To je veoma važno oružje, jer ukrajinske snage često koriste minobacače da zaustave napade ruske pješadije.

Tramp stiže u Belu kuću

Većina zapadnih analitičara se slaže da dramatična eskalacija rata ima veze sa promenom vlasti u Americi. Naime, veruje se da ruski predsednik Putin želi da istera Ukrajince iz Kurska i zauzme što više teritorije pre nego što Donald Tramp uđe u Belu kuću. Time bi bio u najboljoj mogućoj poziciji za pregovore, na koje će, veruje se, Tramp pokušati da privoli Ukrajinu i Rusiju.

Ali, s obzirom na Trampovu nepredvidivost, ukrajinska vojska se priprema za najgore, rekao je za Al Džaziru general-potpukovnik Ihor Romanenko, bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.

Tramp je obećao da će okončati rusko-ukrajinski rat za 24 sata, ne objašnjavajući detalje i indirektno zapretio da će obustaviti vojnu pomoć Kijevu ako ne započne mirovne pregovore sa Moskvom.

„Spremamo se za najgori mogući scenario“

– Spremamo se za najgori mogući scenario, kada Tramp zaustavi sve isporuke – rekao je Romanenko.

Trampov „mirovni plan“ ostaje nejasan, ali posmatrači kažu da najverovatnije uključuje ustupanje neke ili cele teritorije koju je okupirala Rusija, skoro 19 odsto teritorije Ukrajine, u zamenu za mirovni sporazum ili zamrzavanje fronta.

Tramp je takođe rekao da će poslati napredno oružje u Kijev ako Moskva ne pristane na mirovne pregovore. Ali od njega je teško očekivati nešto konkretno, ističe Romanenko:

„Očekivanja postoje, ali to je kao da se razgovara sa vetrom“.

Njegove reči je ponovio i saradnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao za Al Džaziru: „Za razliku od drugih predsednika, Tramp može da menja svoje odluke u zavisnosti od toga na koju nogu ujutro ustane“.

Strah u ukrajinskoj vladi

Ali za sada, ukrajinska vlada je uplašena i nesigurna šta da radi kada se Tramp vrati u Belu kuću u januaru, navode analitičari.

– Nema novih strategija, svi žele da promene stvari u hodu – rekao je Aleksej Kuš za Al Džaziru, pa dodao da će ključni trenutak biti kada Tramp imenuje novog ambasadora SAD u Kijevu i specijalnog izaslanika za rusko-ukrajinski rat.

Ričard Grenel, koji je bio Trampov šef obaveštajne službe 2020. godine i protivi se članstvu Ukrajine u NATO, pominje se kao mogući kandidat.

Druga ključna figura u budućnosti Ukrajine je republikanski senator Marko Rubio, koga Tramp želi da bude sledeći šef diplomatije. Rubio je do sada više voleo razgovore sa Moskvom nego povećanje vojne pomoći Ukrajini. Bio je jedan od 15 republikanskih poslanika koji su glasali protiv pružanja vojne pomoći Kijevu od 61 milijarde dolara u aprilu.

Sve više Ukrajinaca želi mirovni sporazum, sve manje želi borbu do kraja

U međuvremenu, ukrajinska javnost se polako okreće ka mirovnom sporazumu sa Rusijom. Prema anketi Galupa objavljenoj 19. novembra, 52 odsto Ukrajinaca bi volelo da se rat završi „što je pre moguće“, čak i ako to znači teritorijalne ustupke.

Samo 38 odsto ispitanika želi da se Kijev „bori do pobede“, što je dramatičan pad sa 73 odsto 2022. godine.

– Sada želimo mir, a ne pobedu. Ne želim da izgubim nikog od svoje porodice. I ja sam stara da se svake noći budim sa sirenama za vazdušni napad – rekla je Valentina Krasovec, 68-godišnja stanovnica Kijeva čiji je nećak poginuo na frontu u septembru 2023.