Rubrike svetskih i regionalnih medija pune tekstovi o državi Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), uglavnom s negativnim vestima koje govore o uplitanju Emirata u rat u nekoj zemlji, umešanosti u katastrofu u nekoj drugoj, pružanju podrške nekom ratnom zločincu ili vladaru tiraninu.
Ime ove države zauzelo je posebno mesto u medijskim stupcima nakon podrške UAE-a vojnom udaru u Egiptu 2013. godine, koji je promenio ravnotežu snaga na Bliskom istoku i zadao razorni udarac talasu revolucija Arapskog proleća. Od tada UAE nastoji da postane uticajan regionalni igrač kroz odvažnu, bučnu i neuobičajenu diplomatiju za ovu malu zemlju koja je decenijama predstavljala oazu političkog mira, piše Al Džazira Balkans.
Bio je to potpuni prekid sa zaostavštinom osnivača države, šeika Zajeda bin Sultana koji je sledio tihu diplomatiju u izgradnji zemlje još od sedamdesetih godina pa sve do smrti 2004. godine. Ista strategija je potrajala još neko vreme, nakon što je njegov najstariji sin Kalifa bin Zajed došao na vlast, da bi posle bio marginalizovan zbog svog zdravstvenog stanja. Prestolonaslednik Abu Dabija Mohamed bin Zajed postaje de facto vladar zemlje i kreator njenih unutrašnje i spoljne politike skoro celu deceniju.
Čini se da Mohamed bin Zajed veruje da može da izgradi veliku imperiju koja se proteže od Zaliva do Magreba, koristeći novac i oružje kao sredstvo na tom putu služeći se klasičnom metodom vojnih komandanata. To se u velikoj meri pokazalo očitim nakon revolucija Arapskog proleća, zbog straha da će se one preliti i na obale Zaliva i svrgnuti vladajuću porodicu.
Sve je to bilo propraćeno kolapsom stare regionalne ravnoteže snaga, između sila osovine „umerenosti“, prema američkoj formulaciji, gde su uz Abu Dabi bili još i Rijad, Kairo i Aman, nasuprot takozvane „osovine otpora“, koju su činile Sirija i Iran i neki nedržavni akteri, poput libanskog Hezbolaha i palestinskog Hamasa.
Međutim, UAE nije uspeo da ostvari svoj imperijalni san. Svi slučajevi emiratskog uplitanja u zemlje revolucija Arapskog proleća pokazali su se neuspešnim, što je imalo suprotan efekat koji je išao na štetu ove države i njenog imidža u arapskom svetu i šire. Prema tome, čini da Bin Zajed gradi svoje carstvo od peska.
Bin Zajed voli da opisuje svoju zemlju kao „malu Spartu“, misleći na grčki grad u kojem vlada vojska i koji je sprovodio ekspanzionističku politiku kroz rat. Međutim, ne shvata da ratovi i haos više nisu najefikasnije sredstvo spoljne politike, već možda najneuspešnije i najštetnije na duge staze. Možda ne bi bilo zgoreg da pročita nešto iz istorije o autoritarnom političkom režimu Sparte koji je gorko poražen od atinske demokratije, zaključuje Kalil al Anani, prenosi Al Džazira Balkans.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
