Nežider je bio austrougarski logor u koji su tokom Prvog svetskog rata dovođeni srpski vojnici i civili, među njima i srpska intelektualna elita. Među zabeleženim imenima su Milutin Milanković – svetski naučnik u rangu Tesle i Pupina, čiji lik danas krasi novčanicu od 2.000 dinara, Sima Pandurović – pesnik, simbolista i modernista, i Jelisaveta Načić – prva srpska žena arhitekta. Kroz logor je prošlo više od 17.000 interniraca, a oko 4.800 je umrlo u logoru usled gladi, bolesti i neljudskih uslova. Stradali su vojnici i civili, žene i deca, ali i glumci, lekari, profesori i novinari, čitava jedna prekinuta generacija. Posle rata, umesto celovitog memorijala i ozbiljnog objašnjenja šta se ovde događalo, ostala je tek jedna spomen-ploča i spomenik na mesnom groblju.
Logor je bio smešten kod današnjeg Neusiedl am See u zgradama stare husarske kasarne. Tuda su u talasima, stizali ljudi iz zapadne Srbije, Beograda, Podrinja, Boke. Umorstvo glađu, bolešću i hladnoćom pratilo je logorsku svakodnevicu. Danas, međutim, na mestu koje je kroz istoriju nosilo toliko patnje, prolaznik nema šta da nauči, jer nema centra za posetioce, nema postavki, nema imena i biografija na vidnom mestu – samo ploča i tišina.
Upravo tu leži i najteža istina, današnji kvart Neusiedlung u Neusiedl am See podignut je na prostoru nekadašnjeg logora i oko jama u kojima su sahranjivani internirci. Naselje je raslo preko tragova logorskih baraka i improvizovanih grobnih polja, kuće, ulice i parkirališta prekrile su zemlju pod kojom počivaju ljudi bez obeleženih imena. Zato i spomen-ploča na gradskom groblju nije na mestu stradanja, ona je tek simbolična tačka sećanja, dok su stvarne jame ostale u urbanizovanom tkivu grada, neobeležene i bez objašnjenja.
Posebna ironija je što su u Nežideru držali i istaknute stvaraоce. Jelisaveta Načić, prva srpska žena arhitekta, pre internacije projektovala je stepenište na Malom Kalemegdanu, preko puta Francuske ambasade ono i danas stoji. Za razliku od Jelisavete, koja je pukom srećom preživela logor, arhitekta Jovan Ilkić, autor projekta Doma narodne skupštine i jedan od začetnika moderne beogradske arhitekture, skončao je u neljudskim uslovima Nežidera 22. januara 1917. godine.
Ponižavajuće što se baš tu, par minuta od mesta nekadašnjeg logora u Nežideru, danas vrte „targetirane“ reklame za šoping-ture u Parndorfu, često i na srpskom. Između Designer Outlet Parndorf-a i Neusiedla ima svega oko 5 kilometara, isti put kojim se ide po popust, vodi i do mesta gde su tokom Velikog rata zarobljeni i stradali srpski vojnici, lekari, profesori, umetnici. Ondе, umesto ozbiljnog memorijala i jasnog objašnjenja, prolaznik zatiče tek jednu ploču bez konteksta. Neka Srbi imaju to na umu kad sledeći put vide „praznične popuste“ iz Burgenlanda.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrijska je sramota što je Nežider sveden na tek jednu ploču na vetru. Zemlja koja nastoji da se ponosi uređenošću i „evropskim vrednostima“ ne sme da ignoriše sopstvenu istoriju. Tražimo od austrijskih vlasti da pokažu kulturu sećanja i da jasno, dvojezično i trajno obeleže lokaciju, objedine i javno učine dostupnim spiskove stradalih, te postave informativne table koje objašnjavaju zločine i patnju zatočenih. Ko god dođe u Burgenland treba da naiđe i na istinu, a ne samo na izloge.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
Parndorf i Neusiedl am See deli svega nekoliko kilometara u pravoj liniji oko tri, drumom oko pet. Od izloga do grobljanske kapije vodi isti kratak put, ali na njegovom kraju ne čeka šoping, već ploča koja jedva objašnjava da su tu, tokom Velikog rata, dovođeni i umirali srpski vojnici i civili, među njima i istaknuti stvaraoci. Ovaj nesklad između sjaja potrošačkih ponuda i tišine sećanja tu je danas vidljiviji nego ikad.
Za posetioce koji žele da odu do spomen-ploče iz Designer Outlet Parndorf-a krenite vozilom ili autobusom ka Neusiedl am See (smer B50). Uđite u grad i pratite oznake za Friedhof/Friedhofgasse; ulaz u groblje je na adresi Friedhofgasse 1a. Ploča posvećena srpskim stradalnicima nalazi se unutar groblja. Ovaj kratak obilazak vredi upamtiti – da kraj kupovine bude i početak sećanja.
