Tri najveća nuklearna žarišta sveta

Agencija AFP ukazuje na opasnosti od nuklearnih napada i katastrofa od ruske agresije na Ukrajinu, preko Korejskog poluostrva do tenzija između Irana i Izraela.

Nakon što je japanska antinuklearna grupa Nihon Hidankyo u petak osvojila Nobelovu nagradu za mir, agencija AFP donosi pregled najvećih nuklearnih žarišta današnjice.

Ruska agresija na Ukrajinu

Od invazije na susednu Ukrajinu u februaru 2022. godine, Rusija je u nekoliko navrata isticala pretnje atomskim oružjem zapadnim saveznicima Kijeva.

Tako je 25. septembra predsednik Rusije Vladimir Putin predložio izmene nuklearne doktrine koje bi mu omogućile pokretanje nuklearnog odgovora na “masovno lansiranje oružja za napad iz vazduha i svemira”.

Agresija na Rusiju od strane nenuklearne države uz učešće ili podršku nuklearne sile smatrala bi se zajedničkim napadom. Putin nije direktno spomenuo Ukrajinu, nenuklearnu državu, ali je jasno nagovešteno jer zvanični Kijev traži dopuštenje za lansiranje raketa dugog dometa američke proizvodnje u Rusiju.

Sredinom 2023. godine Rusija je rasporedila taktičko nuklearno oružje svojoj saveznici Belorusiji, koja se takođe graniči sa Ukrajinom. Njena vojska je u maju pokrenula vežbe u blizini Ukrajine o korišćenju taktičkog nuklearnog oružja kao odgovor na pretnje od zapadnih država.

Rusija je zauzela nuklearnu elektranu Zaporožje u južnoj Ukrajini, najveće evropsko atomsko postrojenje, ubrzo nakon svoje invazije. Pogon je izložen ponavljanim napadima za koje su se obe strane međusobno optuživale.

Severnokorejski manevri

Severna Koreja Južnu Koreju smatra svojim “glavnim neprijateljem”. U vreme dok Pjongjang jača svoje vojne veze s Rusijom, režim vrhovnog lidera Kim Džong Una ove godine organizovao je desetine lansiranja balističkih projektila i poslao hiljade balona punih smeća u vazdušni prostor svog suseda.

Ranije ovog meseca čelnik Severne Koreje rekao je da će njegova država “bez oklevanja” upotrebiti nuklearno oružje ako je napadnu Jug i njegov saveznik SAD, objavili su državni mediji.

Severna Koreja je u septembru prvi put objavila slike svog postrojenja za obogaćivanje uranijuma. Prkoseći sankcijama Ujedinjenih nacija, Kim, koji je izveo šest nuklearnih proba od 2006. do 2017, rekao je u septembru da njegova država kreće u stalno povećanje svog nuklearnog arsenala.

Prema državnoj novinskoj agenciji, Kim je u aprilu nadzirao prve simulirane vežbe nuklearnog lansiranja kao odgovor na vazdušne vežbe između nenuklearnog Juga i SAD, koji ga štiti pod svojim nuklearnim “kišobranom”.

U januaru je Pjongjang objavio da je testirao podvodni nuklearni sistem. Severna Koreja se 2022. godine proglasila “ireverzibilnom” nuklearnom silom, što je status sadržan u Ustavu 2023. godine.

Razmena upozorenja Irana i Izraela

Izrael smatra iranska nuklearna postrojenja egzistencijalnom pretnjom i obećao je “smrtonosan, precizan i iznenađujući” odgovor nakon što je Iran 1. oktobra izveo svoj drugi direktni napad na izraelsku teritoriju.

Američki predsednik Džo Bajden upozorio je Izrael da ne napada nuklearnu infrastrukturu, dok je republikanski predsednički kandidat Donald Tramp rekao suprotno.

Teheran je obećao “još snažniji odgovor” na napad na njegovu nuklearnu infrastrukturu.

Više desetina tvrdokornih iranskih poslanika pozvalo je u četvrtak vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, koji ima najvišu vlast u Iranu, da preispita svoj dugogodišnji verski edikt ili fetvu o zabrani nuklearnog oružja. Teheran insistira na tome da su njegove nuklearne aktivnosti potpuno miroljubive i osmišljene za proizvodnju energije.

Dogovor iz 2015. sa velikim silama o ograničavanju nuklearnog programa Teherana u zamenu za ublažavanje sankcija propao je 2018. kada je tadašnji američki predsednik Tramp povukao svoju državu iz sporazuma.

Međunarodna agencija za atomsku energiju IAEA navodi da je Iran značajno pojačao svoj nuklearni program i sada ima dovoljno materijala za izradu više od tri atomske bombe. Izrael je jedina država na Bliskom istoku sa nuklearnim naoružanjem, iako to nije objavila.