Predsednik Savezne službe za zaštitu ustava Nemačke, Tomas Haldenvang, izjavio je da postoji „stvarna opasnost“ da tokom božićnih vašara u ovoj zemlji dođe do napada radikalizovanih islamista.
Kako prenosi nemačka štampa, rat u Gazi je inicirao talas antisemitizma, a Savezna služba za zaštitu ustava strahuje da bi pojedinci mogli da preduzmu radikalne poteze, posebno na javnim događajima.
– Naporno radimo na tome da osujetimo potencijalne planove koji bi narušili bezbednost Jevreja, izraelskih institucija, ali i velikih događaja – rekao je Haldenvang.
Krajem prošlog meseca, u raciji u Brandenburgu i Severnoj Rajni – Vestfaliji uhapšena su dvojica mladića koja su preko islamističkih foruma najavljivala napade na sinagogu ili božićni vašar, a početkom oktobra je u Duizburgu uhapšen islamista koji je ratovao za Islamsku državu zbog čega je, po povratku u zemlju, pravosnažno osuđen.
Samo tokom novembra, policija je u više akcija pretresla oko stotinak lokacija širom Nemačke zbog sumnje da se tamo nalaze osobe koje su povezane sa grupom Hezbolah.
Nemačka je još 2020. godine zabranila aktivnosti Hamasa i srodnih organizacija, a ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke saopštilo je sredinom novembra, kada su u jednom danu izvršene 54 racije, da su akcije policije u sedam saveznih država bile povezane sa istragom o Islamskom centru Hamburg, u čijem centru je džamija imama Alija, poznata i kao Plava džamija.
Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost i borbu protiv terorizma i radikalni islam, kaže da je Nemačka veoma često bila žrtva globalnog terorizma koji su najčešće izvođeni upravo tokom verskih praznika.
– Nemačko iskustvo je bolno i nastupajući božićni praznici donose značajan stepen rizika po bezbednost. Teroristička pretnja za Nemačku je gruba realnost, pogotovo u vremenima teških ratova u Ukrajini i Gazi, pa se tom pitanju pristupa na dosledan strateški, pravni i institucionalni način – kaže Galijašević i podseća da je stepen zastupljenosti nasilnog ekstremizma i radikalizacije u samoj Evropi, a posebno na Balkanu, odnosno BiH i na KiM, vidljiv ne samo kroz javno delovanje Muslimanske braće, već i „snažnu mrežu globalnih terorističkih organizacija“.
– One su nastale na ostacima vojnih formacija mudžahedina, brojnih izolovanih radikalnih, vehabijskih naselja i paralelnih džemata, te fiktivne nevladine organizacije, fondacije i prividno obrazovne strukture. To je posebno vidljivo u BiH, a samo ta činjenica je za Nemačku dovoljan signal da kontinuirano sprovode mere nadzora i resocijalizacije osoba povezanih sa radikalnim islamom – kaže Galijašević i upozorava da je Zapad suočen i sa velikim brojem migranata sa Istoka, među kojima je, tvrdi Galijašević, i dosta onih koji su bili aktivni borci Islamske države i drugih radikalnih islamističkih organizacija.
– Reč je o mladim ljudima koji na Zapad, a posebno Nemačku dolaze bez porodica, kreću se u grupama i ponašaju kao vojnici, zato što oni to i jesu. Činjenica je da je Nemačka, za razliku od Francuske koja je migrantima gradila naselja u okolini gradova koji su danas pretvoreni u geta, pokušala da ih integriše. Sada taj pristup otvara mnoga pitanja bezbednosti. Nemačka bez sumnje ima kvalitetne resurse, ali je njihovo delovanje potrebno podići na viši nivo – ističe Galijašević.
Pretnja iz BiH
Dževad Galijašević podseća da jedino u BiH postoje organizovane radikalne islamističke grupe i terorističke strukture, uključujući i paradžemate i vehabijska naselja.
– To je razgranata mreža islamističkih organizacija. Nemačka ima iskustva sa ovim problemom. Pre četiri godine iz ove zemlje je u BiH deportovan Izudin Jakupović, poreklom iz Tuzle, koji je tamo osuđen na tri godine zbog finansiranja terorizma, odnosno džihadističkih grupa u Siriji. Dokazano je da je pod izgovorom humanitarne pomoći skupljao novac i nabavljao određena vozila koja su isporučena terorističkoj grupi Junud el Šam – podseća Galijašević.
Islamisti u Bundestagu?
Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) je pre samo nekoliko dana upozorila da ovoj zemlji „preti opasnost od osnivanja islamističke stranke“ koja bi mogla da kroz izborni proces dobije svoje zastupnike u Bundestagu.
Aleksander Trom iz CDU je ukazao da bi dodela državljanstva za više miliona stranaca dovela do ogromne demografske promene, ali i strukture birača, što bi imalo i političke posledice.
„Moramo shvatiti da će uskoro nemački predstavnik turske AKP predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sedeti u Bundestagu“, dodao je on. Aludirajući na činjenicu da je u Nemačkoj oko 5,5 miliona muslimana, ekspert za istraživanje javnog mnjenja Herman Blinkert je rekao da bi islamistička organizacija sa dva i po miliona glasova bez problema prešla cenzus i našla se u Bundestagu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
