Tadić na poslovnom forumu u Oslu

"Norveški investitori su dobrodošli u prijateljsku Srbiju, kao i svi građani Norveške“, rekao je Tadić na Poslovnom forumu Srbije i Norveške.

Tadić je podsetio da Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU).

Boris Tadić položio je danas venac na spomenik jugoslovenskim partizanima na groblju Vestre Gravlund u Oslu. Na spomeniku piše da je više od 3.000 jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu dalo svoje živote u Norveškoj u borbi za slobodu i nezavisnost ove zemlje.

Prema njegovim rečima, to omogućava izvoz na tržište od 800 miliona ljudi bez carinskih barijera, uz uslov da je 51 odsto proizvoda napravljeno u Srbiji. Tadić je istakao da Srbija ima jasan plan razvoja u narednih 10 godina i najavio velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10.

Privredna saradnja između dve zemlje je za Srbiju naglo dobila na značaju pošto je krajem jula 2006. godine norveški mobilni operator "Telenor" kupio većinski paket akcija srpske kompanije "Mobi 63", čime je postao najveći strani investitor u srpsku ekonomiju.

Predsednik Srbije posetio je juče "Telenor" gde je razgovarao sa generalnim direktorom ove kompanije Jonom Fredrikom Baksasom i drugim članovima menadžmenta.

Simbol neraskidive povezanosti: "Norveška kuća" u Gornjem Milanovcu, dom Društva jugoslovensko-norveškog prijateljstva, građena kao spoj vikinškog broda i tipične šumadijske kuće

Pored "Telenora", još nekoliko norveških kompanija investiralo je u privredu Srbije, ali je vrednost tih ulaganja bila znatno manja, dok su trgovinski odnosi dve zemlje postali nešto življi tek od polovine ove decenije.

Prema oceni Privredne komore Srbije, postoje brojne neiskorišćene mogućnosti da se dvostrana trgovinska saradnja dve zemlje unapredi.

Globalna privredna kriza je protekle dve godine uticala i na nivo robne razmene Srbije i Norveške, pa je i zbog toga poslovni forum u Oslu šansa da se ukupni privredni odnosi dve zemlje "relaksiraju" i značajno unaprede.

U periodu od 2005. do kraja 2008. vrednost robne razmene Srbije i Norveške uvećana je na više od 30 miliona dolara godišnje u oba pravca, ali sa značajnim deficitom na našoj strani.

Forum traje do 6. maja, a u srpskoj delegaciji su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin. U popodnevim satima Tadić će razgovarati i sa predsednikom norveškog parlamenta, Stortingeta.

Tadić se juče sastao sa norveškim kraljem Haraldom V i premijerom Jensom Stoltenbergom.

Boris Tadić i kralj Harald V

Stoltenberg je posle susreta sa Tadićem istakao da Srbija ima ključnu ulogu za mir i stabilnost na Balkanu i preneo da zvanični Oslo snažno podržava Srbiju u procesu evropskih integracija.

Norveški premijer je, odgovarajući na pitanje novinara ko će pre postati članica EU, odgovorio da će to biti Srbija, dok je Tadić naglasio da Srbija radi sve što je u njenoj moći da ispuni sve uslove i da pre Norveške postane punopravna članica Unije.

Kosovo, čiju je jednostrano proglašenu nezavisnost Norveška priznala, jedino je sporno pitanje u odnosima dve zemlje.

Norveška je, inače,u Generalnoj skupštini UN, oktobra 2008. godine, podržala inicijativu Srbije da se o legalnosti secesije Kosova izjasni Međunarodni sud pravde.
Ova skandinavska zemlja je učestvovala u javnoj raspravi pred MSP u decembru prošle godine, zastupajući stav da secesija Kosova nije protivna međunarodnom pravu.

Norveška je, prema svi meritornim pokazateljima, jedna od privredno najrazvijenijih zemalja sveta, sa bruto domaćim proizvodom (BDP) po glavi stanovnika koji je među najvišim na svetu.

Stručnjaci navode da Norveška, koja se prostire na površini od približno 324 hiljade kvadratnih kilometara, a naseljava je oko 4,6 miliona ljudi, raspolaže velikim prirodnim bogatstvima, u vidu značajnih zaliha nafte, šuma, minerala, ribe i vode.

Nafta i gas predstavljaju najznačajnije delove norveške privrede, u kojoj vlada kontroliše ključne sektore, uključjući i energetiku. Pre izbijanja tekuće privredne krize samo Saudijska Arabija i Rusija su izvozile više te osnovne energetske sirovine od Norveške.

Statistički podaci pokazuju da je Norveška i jedan od vodećih svetskih proizvođača aluminjuma, brodova, raznih mašina i ribljih proizvoda.

Visok industrijski potencijal Norveške čini tu zemlju, prema oceni međunarodnih eksperata, vrlo privlačnom za sve inostrane partnere, a među njima i one koji, poput Srbije, žele da ubrazno modernizuju vlastitu ekonomiju i osposobe je za veće isporuke na strano tržište.