Nova mađarska vlada pod vođstvom premijera Petera Mađara, lidera stranke Tisa, najavila je da će zemlja do 2030. godine biti spremna za uvođenje evra. Kako izveštava, ova odluka predstavlja jasan signal političkog zaokreta posle Orbana, pokušaj popravljanja odnosa sa Briselom i povratak Mađarske u glavni tok Evropske unije.
Nakon dugog perioda tenzija sa evropskim institucijama, nova vlada vidi evro kao simbol ekonomskog stabilizovanja i dublje integracije. Mađarska je još 2004. godine, ulaskom u EU, prihvatila obavezu da uvede zajedničku valutu, ali je do sada ostala među članicama koje to nisu učinile. Cilj je da se otključa zamrznutih 17 milijardi evra fondova EU, smanji inflacija, stabilizuje forinta i olakša poslovanje izvoznicima, naročito u automobilskoj i elektronskoj industriji.
Evropski zvaničnici, među njima i Ursula fon der Lajen, pozdravili su ovaj potez kao korak ka većoj koheziji unutar Unije. Ipak, izazovi su ozbiljni. Nasleđeni visok deficit, inflacija i slaba fiskalna disciplina otežavaju ispunjavanje Mastrihtskih kriterijuma. Stručnjaci upozoravaju da je rok do 2030. ambiciozan, posebno uz planove za povećanje vojnih troškova u skladu sa NATO obavezama.
Ankete pokazuju da većina Mađara podržava uvođenje evra, ali i da veliki deo građana smatra da zemlja još nije spremna za taj korak. Uvođenje zajedničke valute moglo bi da donese niže kamate, manje troškove transakcija i pristup mehanizmima zaštite evrozone, ali bi istovremeno značilo i odricanje od dela monetarnog suvereniteta.
Evropska integracija često se predstavlja kao priča o stabilnosti, ali iza nje stoje i teški kompromisi koji ne zaobilaze obične građane. Nova mađarska vlada pokazuje da je moguće promeniti politički kurs, ali i da cena povratka u „glavni tok“ može biti visoka – od rezova i prilagođavanja do gubitka dela suvereniteta. U vremenu kada se evropski projekat suočava sa dubokim pukotinama, ovakvi potezi podsećaju koliko je važno da političari slušaju sopstvene građane, a ne samo briselske birokrate.
Piše: Nina Stojanović
