Proširenje EU jedna je od tema koja poslednjih dana zaokuplja pažnju briselske javnosti, a brojne su polemike o načinima pristupanja novih članica, ali i da li su one za to uopšte spremne, piše Juronjuz Srbija.
Ta tema nalazi se visoko na agendi u Briselu, i jedna je od onih, uz rat u Ukrajini, o kojima se govori vrlo često.
Dok se razgovara šta zemlje kandidati treba da urade, mnogi razgovaraju i o tome šta sama EU treba da uradi, kako da se reformiše kako bi na nju uticale nove potencijalne članice, prvenstveno na njen budžet i potencijalna izdvajanja.
– Ako razmišljamo o proširenju Evropske unije Ukrajinom, zemljom prekrivenom oranicama, sa populacijom od 31 miliona ljudi, koja je istovremeno jedna od najsiromašnijih zemalja, čak i ako ne računamo koliko će rat koštati, to bi imalo glavne implikacije na zajedničke poljoprivredne politike, i na kohezione fondove Evropske unije. Na kraju, reforme budžeta moraju da prate pripreme za proces proširenja – istakao je Stiven Blokmans iz Centra za studije evropske politike.
U prestonicama zemalja članica i dalje deluje da se ne govori toliko glasno o ovoj temi.
Međutim, ono gde znamo zasigurno da će proširenje biti vrlo važna tema, jeste za manje od mesec dana u Granadi, kada će se – osim Evropske političke zajednice, održavati i neformalni sastanak lidera EU. Upravo će tema proširenja biti dominantna u ovom španskom gradu.
Jedinstvo kod članica EU po pitanju proširenja bloka se polako artikuliše, rekla je za Juronjuz Srbija Jelica Minić iz Evropskog pokreta.
– Iz raznih pravaca dolaze ideje i podrška idejama. To traje poslednje dve ili dve i po godine, i mislim da su već neke poruke poslate, neke odluke donete, a sad je pitanje kako treba sama EU za sve to da se pripremi. To je veliki izazov za njih, imajući u vidu Ukrajinu pre svega – istakla je Minić.
Ovo bi, dodaje, imalo velike implikacije po Ukrajinu, o čijem faznom pristupanju se već govori, i shodno tome učešću u institucijama.
– To je ideja koja je dobila na snazi, i mislim da je to put kojim će se ići, prisustvu u radu određenih institucija bez prava glasa. Ali, trebalo bi potencijalne nove članice i one koje će se u raznim formama integrisati u EU na sektorskom nivou, uključiti u proces formiranja politika u EU. Pogotovo sektorskih politika gde su te zemlje pokazale kapacitet da mogu da učestvuju. Imam osećaj kao da se jedna mreža sve više steže oko potencijalnih članica, oko Srbije, a vezano za to imamo i žustre reakcije iz Rusije. Oni to sve prate, i stezanje mreže oko Srbije moraju protivmerama suzbiti – dodaje Minić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
