Sudar Brisela i Ankare oko Rusije

Najnoviji godišnji izveštaj Evropske komisije je pun predrasuda, dvostrukih standarda i bez strateške je vizije međusobnih odnosa, poručuju iz vlade u Ankari. Odnos Ankare i Brisela ovog puta je opterećen i različitim stavovima kad je reč o situaciji u Ukrajini, odnosno (ne)uvođenju sankcija Rusiji od strane Turske.

U Ankari podsećaju Brisel da Turska još nije član EU i da samim tim nema obavezu da sprovodi njene odluke o sankcijama protiv Moskve.

„To je neprihvatljivo ponašanje: Brisel nam pokuca na vrata, ali samo kada mu treba da izvršimo neki njihov zadatak. Izveštaj Evropske komisije shvatićemo ozbiljno tek onda kada unija zauzme konstruktivan stav prema Turskoj“, ističe se u reagovanju Ministarstva spoljnih poslova u Ankari.

Turska se od prvog dana zalaže za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Osudila je rusku aneksiju Krima, kao i četiri oblasti na istoku zemlje u kojima je nedavno organizovan referendum. Ankara podseća Evropsku komisiju da je uz posredovanje Turske (i Ujedinjenih nacija) postignut dogovor o izvozu ukrajinskih žitarica i tako ublažena glad u zemljama Afrike i Bliskog istoka. Zahvaljujući Turskoj i još nekoliko zemalja, nedavno je izvršena razmena nekoliko stotina ratnih zarobljenika između dve zemlje koje su u Ukrajini u oružanom sukobu osam meseci.

Turska je jedina zemlja NATO-a koja nije uvela sankcije Moskvi i predsednik Redžep Tajip Erdogan održava redovne kontakte s predsednicima dve zemlje – Vladimirom Putinom i Vladimirom Zelenskim. On pokušava da u Istanbul dovede lidere dve zemlje, ali oni zasad ne pokazuju spremnost da započnu direktne pregovore. To je potvrđeno i tokom susreta Erdogana i Putina, koji su se u četvrtak sreli u Astani, u Kazahstanu, četvrti put u poslednjih četiri meseca. Predsednik Erdogan još ne diže ruke: najavio je da će nastaviti da posreduje između dve zemlje kako bi se prekinulo krvoproliće i pronašlo političko rešenje krize.

U izveštaju Evropske komisije Turska se optužuje i da ne poštuje osnovna ljudska prava i slobode i da često progoni političke protivnike pod izgovorom borbe protiv terorizma. Ankara se ovog puta našla na udaru i zbog nepoštovanja međunarodnog prava u istočnom Sredozemlju i Egejskom moru. Turska se spori s Republikom Kipar (koju još nije priznala) i Grčkom zbog razgraničenja u vodama Mediterana, u kojima su otkrivene ogromne rezerve prirodnog gasa. Poslednjih godina vlada u Nikoziji se suočava i sa „zveckanjem oružjem“ Ankare, koja tvrdi da to prirodno bogatstvo podjednako pripada i Turcima, koji su na severu ostrva proglasili svoju državu, koja dosad nije priznata.

– EU nije međunarodno pravosudno telo koje presuđuje u sporovima oko pomorskog prava – ističu u Ankari.

„Izveštaj unije zanemaruje kiparske Turke, kao i stavove Ankare, odražava protivpravne i maksimalističke stavove Grčke i kiparskih Grka u istočnom Sredozemlju i Egeju“, ističe se u komentaru Ministarstvu spoljnih poslova.

Turska je, podsetimo, zvanično postala kandidat za ulazak u EU krajem prošlog veka, a pristupne pregovore počela je u oktobru 2005. godine, istog dana kad i Hrvatska. Dosad su završeni razgovori samo u jednoj oblasti. Odnosi Ankare i Brisela pogoršali su se posle pokušaja državnog udara 2016. godine, za koji je osumnjičen turski imam Fetulah Gulen, odnosno njegov masovni građanski pokret „Hizmet“. Posle toga su počeli nezapamćeni progoni osumnjičenih da su učestvovali u pokušaju nasilnog obaranja vlade, koji još traju. Na udaru su se našli mnogi oficiri, sudije i javni tužioci, političari, novinari, čak i borci za ljudska prava. Jednog trenutka zatvori su bili pretesni da prime sve osumnjičene, pa su po hitnom postupku oslobođene hiljade lakših kriminalaca kako bi se iza rešetaka smestili osumnjičeni za pokušaj puča.

Nijedna zemlja do sada nije toliko dugo čekala da otključa kapije Evropske unije kao Turska, koja već pet godina nije otvorila nijedno novo poglavlje, dok su mnoga pod blokadom zbog toga što ne priznaje Republiku Kipar, koja je skoro dve decenije punopravni član unije. U poslednje vreme u Ankari se mogu čuti ideje da Turska treba da odustane od približavanja EU i se okrene na istok, ka Šangajskoj organizaciji za saradnju, u kojoj su, pored Rusije, i vodeće azijske zemlje.