Predstavnici Zelenih stranaka Austrije, Finske i Švedske, 25 godina posle učlanjenja njihovih zemalja u EU, istakli su da se njihove strepnje nisu ostvarile, kao i da zemlje Zapadnog Balkana treba što pre primiti u Uniju.
Državna sekretarka za kulturu u vladi Austrije Ulrike Lunaček i šef finske diplomatije Peka Havisto naglasili su da treba što je pre moguće integrisati zemlje Zapadnog Balkana u EU. Istovremeno su upozorili da će, ako EU ne bude stavila pod „svoj krov“ taj region, drugi geopolitički akteri, posebno navodeći Rusiju i Tursku, dobiti svoju priliku.
Lunaček je, tokom diskusije posvećene „25 godina članstva u EU – Austrija, Finska, Švedska“ u Beču, rekla da je tada na referendumu „iz taktičkih razloga“ glasala protiv članstva.
To je, kaže, bila odluka zbog koje se danas kaje.
Tadašnje strepnje da bi EU mogla biti savez interesa koncerna i samo za podsticanje privrednog rasta, nisu se ostvarile, navela je Lunaček koja je dugi niz godina bila i poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu, gde je bila i izvestilac za Kosovo.
Šef finske diplomatije Peka Havisto takođe je priznao da je pripadao „kritičkim pristalicama“ pristupanja EU. On je istakao da nije bilo samo među Zelenima, već u svim strankama, interno nejedinstvo po pitanju učlanjenja. Havisto je kazao da je srećan što je referendum bio u korist članstva.
Zamenica premijera Švedske Izabela Levin apelovala je na sve članice EU da budu jedinstveni po pitanju postizanja klimatske neutralnosti.
Svo troje su izrazili zadovoljstvo jačanjem svesti o EU kod građana Unije nakon Bregzita.
– Bregzit je pristalice izlaska iz Unije u Finskoj praktično ućutkao – kazao je Havisto.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
