Šta su Amerikanci poručili Rusima tekstom u “Njujork tajmsu”

Nakon što je u „Njujork tajmsu“ objavljen tekst u kojem se tvrdi da su američke obaveštajne agencije navodno pokušale da spreče ukrajinsku stranu da ubije načelnika ruskog štaba oružanih snaga Valerija Gerasimova tokom posete frontu, u ruskoj javnosti je postavljeno pitanje zašto je uopšte taj tekst objavljen i šta se tom informacijom htelo postići.

Američki list blizak demokratama je za vikend, pozivajući se na visokorangirane neimenovane izvore, objavio da je američka strana odbila da prenese obaveštajne podatke o putovanju prvog zamenika ruskog ministra odbrane na borbene linije. Navodno je zvanični Kijev ipak došao do tih obaveštajnih podataka i odlučili su da, uprkos američkom upozorenju, samostalno deluju.

Postavlja se pitanje kako je uopšte došlo do neobične situacije da ukrajinska strana prenebregne američko upozorenje i da vlast u Kijevu tada uzvrati da je napad već počeo. Kao što je poznato, general Gerasimov je živ, a Ukrajinci su saopštili da je napad bio bezuspešan.

List je citirao svoje izvore iz kojih je saznao da su američke obaveštajne agencije došle do tog podatka na osnovu tajnih borbenih planova, presretnutih razgovora, kao i razgovora s ruskim vojnicima i, navodno, poverljivim osobama u Kremlju. Kako je naveo „Njujork tajms“, SAD su saznale za navodne planove Gerasimova da poseti prve linije fronta u Ukrajini krajem aprila, ali su odlučile da sakriju informacije od Ukrajine strahujući da bi pokušaj ubistva doveo do rata između SAD i Rusije. Zahtev ukrajinskoj strani je podnet nakon konsultacija s Belom kućom.

– Rekli smo im da to ne rade – rekao je neimenovani visoki zvaničnik i dodao: „Rekli smo im da je to previše.“

Po objavljivanju teksta, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič je izjavio da je pokušaj atentata planiran proletos, kad je Gerasimov posetio položaje ruske vojske u Izjumu, na harkovskom ratištu. Arestovič je pompezno naveo da će otkriti „strašnu tajnu“ da je general Gerasimov bio u Izjumu i da su ukrajinske oružane snage krenule u napad.

– To je bilo u drugoj polovini aprila ili početkom maja. Bombardovali smo i potpuno razneli štab u kojem je bio, ali je Gerasimov uspeo da ode pre toga – rekao je Arestovič u razgovoru za jedan jutjub kanal.

S druge strane, Rusi nikad nisu objavili da je došlo do takve situacije, ali list konstatuje da je taj napad naterao ruske najviše vojne komandante da smanje svoje posete frontu. Ministarstvo odbrane je svojevremeno saopštilo da je načelnik Generalštaba početkom jula posetio ruske trupe u Ukrajini, sastao se s visokim oficirima i saslušao izveštaje o vojnoj operaciji. Njegova poseta je usledila nedelju dana nakon što je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu otputovao na front da uruči najviša državna priznanja vojnicima na ratištu. Ministarstvo odbrane tada nije pominjalo da je došlo do ukrajinskog napada na ministra ili načelnika Generalštaba.

Ova situacija je neobična, jer se sasvim otvoreno govori da se operacije i sabotažni napadi sprovode u bliskoj koordinaciji sa SAD. Ruski eksperti su podsetili da je BBC u maju izvestio da su SAD dale Ukrajini obaveštajne podatke koji su im pomogli da napadnu raketnu krstaricu „Moskva“, koja je kasnije potonula. Ruski list „Vzgljad“ podsetio je da su pre terorističkog napada na Krimski most zabeleženi letovi britanskog strateškog izviđačkog aviona u Crnom moru u blizini Kerčkog moreuza, da su SAD i Poljska pomogle Ukrajini bespilotnim letelicama za napade na Krim i da je londonski „Tajms“ nedavno objavio da SAD više ne insistiraju na tome da oružane snage Ukrajine ne bi trebalo da gađaju rusku teritoriju.

Činjenica je da bi raketiranje te tačke i pogibija načelnika ruskog Generalštaba doveli do znatne eskalacije sukoba i da Rusi to ne bi oprostili. Uostalom, to do sada nisu činile ni jedna ni druga strana, pa su se mnogi na društvenim mrežama pitali zašto Rusi nisu gađali ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, na primer, nedavno u Hersonu.

Ugledni vojni stručnjak Aleksej Leonkov smatra da su SAD došle do tačke da ne znaju posle kojeg koraka će im Moskva reći da su prešle poslednju „crvenu liniju“ i da priča da su u ovom slučaju upozorile Ukrajince ne vredi „ni pišljivog boba“. Podseća da su se uporedo s ovom informacijom pojavili izveštaji da Amerikanci i Britanci preko ruskog Generalštaba pokušavaju da nađu zajednički jezik s Rusijom. Gotovo istovremeno s pojavom članka „Njujork tajmsa“, načelnik štaba odbrane britanskih oružanih snaga admiral Toni Radakin u intervjuu „Sandej telegrafu“ rekao je da bi želeo da ima redovnu komunikaciju s načelnikom ruskog Generalštaba. Radakin je rekao da je tokom ove godine redovno komunicirao s ruskim kolegom, da postoje veze, ali da bi voleo da komunikacija bude češća.

U Moskvi veruju da je plasiranje teksta o navodnoj dobronamernosti Vašingtona usledilo zbog nekoliko razloga, prvenstveno kako bi se zadržali kontakti s ruskim Generalštabom. Takva situacija je bila na snazi u Siriji povodom sprečavanja incidenata na nebu. S druge strane, američki obaveštajni podaci o kritičnom padu zaliha ruskih raketa pokazali su se netačnim, kao i procene o razornosti sankcija za Moskvu. Takođe, Leonkov smatra da Amerikance brine i neizvesnost u vezi s onim što se događa su ruskom nuklearnom trijadom, jer su obustavljene inspekcije u okviru sporazuma START 3.