Izabrani su novi čelnici EU. U Evropi, ali i u Srbiji, možda se najviše govori o nasledniku Federike Mogerini – ministru spoljnih poslova Španije, zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Šta za rešavanje kosovskog pitanja znači njegovo ime, a mogu li na evropski put Srbije da utiču ljudi koji će voditi Evropsku komisiju i Evropski savet?
Najviša radna mesta u kompaniji koja ima 33.000 službenika na korak su od popunjavanja. Predložena imena nisu ona koja su i promovisana, već su rezultat političkih kompromisa. A prvo mesto u EK prvi put u istoriji mogla bi da zauzme žena.
– Nije baš da su sve odigrali tako da je sve bilo transparentno i kroz parlamentarnu proceduru i demokratsku formu, kako nas uče… Ali, svejedno, uveren sam da će na najbolji način voditi EU – rekao je predsednik Vučić na konferenciji za medije.
– Iako je ovo možda korak nazad u smislu ostvarenja prave demokratije i procesa na nivou EU, jeste pobeda za rodnu ravnopravnost – ukazuje Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Ursula fon der Lajen, partijska drugarica Angele Merkel, vraća se u rodni grad Brisel. Zagovornica integrisane Evrope svojevremeno je izjavila da bi volela da njeni unuci žive u Sjedinjenim Evropskim Državama.
– Njihova posvećenost integrisanoj i ujedinjenoj Evropi može se iskoristiti ako Srbija bude imala proaktivan stav za podršku proširenju. Oni definitivno ne pripadaju Makronovoj struji, koja insistira na produbljenju pre proširenja te u tom smislu mi se možemo nadati da se podrška daljem procesu proširenja može očekivati – dodaje Lazarevićeva.
– Ono što je izneo predsednik Makron, to je poznat stav, nije iznenadio nikoga, ni nas, to šta Vlada Srbije radi, koji su ciljevi, ne menja se tu ništa – napominje predsednica Vlade Ana Brnabić.
Strani mediji u tešku kategoriju svrstavaju Žozepa Borelja, šefa diplomatije Španije – Katalonca koji se protivi otcepljenju Katalonije.
Politiko citira bivšeg visokog evropskog zvaničnika koji se pita da li je prilikom izbora kandidata neko čitao „spoljne poslove za početnike“ i razumeo da Španija ne priznaje Kosovo.
– Mislim da su neki opšti okviri normalizacije već poznati, tako da neće biti značajnih odstupanja, bez obzira na to ko od strane EU bude moderirao. U svakom slučaju, značajno je da će neko ko dolazi iz jedne države koja nije priznala kosovsku nezavisnost biti taj koji će moći da utiče na dalji tok dijaloga – navodi profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović.
Kandidate srpski zvaničnici dobro poznaju – iz bilateralnih susreta u našoj zemlji ili u inostranstvu. Predsednik pojedine zove i prijateljima.
– To da li imate dobre lične odnose, to je važno ali neće to da opredeljuje našu politiku. Postavljanje Španca je za nas dobra vest, ali mi smo imali velike prijatelje u Tusku i Junkeru, nije ni Mogerinijeva bila protiv nas, ni za nas. Ne rešava se da li imate jednog čoveka ili dva čoveka na svojoj strani, to mora da se reši dogovorom Srba i Albanaca – ističe predsednik Srbije.
Ne da menja poziciju Belgije kad je reč o Kosovu, ali da razume poziciju Srbije, želeo je Šarl Mišel, koji dolazi na mesto predsednika Evropskog saveta. Aktuelni belgijski premijer svojevremeno je u Beograd donosio i rešenja za Kosovo. Javnosti ona nisu otkrivena.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
