Šta se dešava ako se Bajden ili Tramp povuku ili preminu pre izbora?

Posle prve predsedničke debate u SAD 2024. u četvrtak, birači su i dalje zabrinuti zbog sposobnosti kandidata da uopšte obavljaju ovu funkciju.

Džo Bajden u 81. godini je pokušao da ubedi glasače da još uvek ima snage, posebno nakon što su nedavni video-snimci – neki montirani – ponovo podstakli zabrinutost zbog njegovih godina, navodi „Fajnenšel tajms“.

Donald Tramp (78) se takođe suočava sa pitanjima o svojim godinama, mentalnoj oštrini i temperamentu. Sledećeg meseca biće mu izrečena kazna za krivičnu osudu u Njujorku.

Šta se dešava ako se jedan od njih iznenada povuče iz trke – ili umre? Bitka za njegovog naslednika bi mogla biti vrlo komplikovana…

Proslečan životni vek muškaraca u SAD je 74,8 godina, a oba kandidata su starija.

Ali Trampove najveće prepreke su njegovi pravni problemi – i mala mogućnost da će sledećeg meseca biti osuđen na zatvor; kao i ogromne kazne koje mora da plati državi.

U međuvremenu, teoretičari zavere i Trampove pristalice mesecima su spekulisali da će Bajden biti primoran da izađe iz trke, da bi ga zamenila ili Mišel Obama, ili guverner Kalifornije Gavin Njusom, ili neki drugi demokrata.

Zabrinutost birača oko Bajdenovih godina takođe je navela neke demokratske komentatore da se zapitaju da li bi trebalo da ih predstavlja na predstojećim predsedničkim izborima?

Ta debata je dostigla vrhunac u februaru nakon izveštaja specijalnog savetnika Roberta Hura o Bajdenovom postupanju sa poverljivim dokumentima, koji ga opisuje kao „starijeg čoveka sa slabim pamćenjem“.

Ali izgleda da su obe stranke spremne da se bore za Belu kuću sa dva nepopularna kandidata. Nijedan kandidat nije ni izdaleka nagovestio da bi dobrovoljno napustio trku.

Šta ako Tramp ili Bajden odustanu ili umru pre konvencija?

Oba kandidata su lako osvojila primarne glasove svojih stranaka ranije ove godine. Ako bi sada odustali, na delegatima na predstojećim republikanskim i demokratskim konvencijama bilo bi da pronađu zamene.

To bi julsku republikansku konvenciju u Milvokiju ili demokratsku konvenciju u Čikagu u avgustu učinilo sličnim konvencijama od pre nekoliko decenija, kada su kandidati birali delegacije svake države za glasanje.

Državni delegati bi mogli da glasaju za bilo kog kandidata koji im se dopadnu, rekla je Elejn Kamark iz istraživačkog centra Brukings instituta.

Možda bi bilo potrebno nekoliko krugova glasanja da se pronađe kandidat.

– Verovatno bi demokrate izabrale potpredsednicu Kamalu Haris – smatra Derek Muler, profesor na pravnom fakultetu Univerziteta Notr Dam.

Ali, Haris takođe nije popularan izbor i njen rejting je samo 39,4 odsto – čak niži od Bajdenovih 39,9 odsto. Druge demokrate bi gotovo sigurno uskočile u trku.

Tramp još nije objavio ko bi mogao da bude njegov potpredsednik, ali pravila nijedne stranke ne kažu da kandidat mora da nasledi predsedničkog kandidata koji podnese ostavku ili umre.

Ceo proces zamene bi „izgledao neuredno“ sa „mnogo cenjkanja, mnogo trgovanja, mnogo govora na konvencijama“, navodi Kamark.

Da li je predsednički kandidat ranije odustao?

Dešavalo se da predsednički kandidat ranije odustane, ali tada su osnovna pravila stranke bila drugačija.

Lindon Džonson, aktuelni demokratski predsednik 1968. godine, šokirao je naciju povlačenjem iz trke, rekavši da predsedništvo ne sme da bude uprljano „partizanskim podelama“, dok se on fokusirao na sporni rat u Vijetnamu.

Robert F. Kenedi, koji se nadao da će biti kandidat, ubijen je tog juna, ostavljajući Huberta Hamfrija da dobije podršku stranke na konvenciji u Čikagu. Tada su u Čikagu bili veliki protest zbog rata.

Demokrate se pripremaju za antiratne proteste – ovog puta zbog Gaze – na njihovoj konvenciji ove godine, ponovo u Čikagu.

Četiri godine nakon šokantnog povlačenja LBJ-a, demokrata Tomas Iglton odustao je kao potpredsednik predsedničkog kandidata stranke Džordža Mekgaverna. Demokratski nacionalni komitet preuzeo je kontrolu nad procesom zamene – što je predstavljalo presedan.

Ovih dana, ako se bilo koji od kandidata povuče ili premine pre konvencije, partijsko rukovodstvo obe stranke bi se uključilo u rešavanje problema.

– Jednostavno je zapamtiti: stranke imaju kontrolu do dana izbora – ističe Kamark.

Šta bi se desilo da kandidat odustane nakon konvencija?

O novom kandidatu bi partijski odbori odlučivali glasanjem. Ali prvo bi moglo doći do bitke za „naslednika“.

Za demokrate, potpredsednica Haris bi počela kao favorit, uprkos njenoj nepopularnosti. Ali guverner Kalifornije Njusom bi bio kandidat da zameni Bajdena. Guvernerka Mičigena Grečen Vitmer i guverner Ilinois Džej Bi Pricker su drugi mogući kandidati.

Problem za sve njih je što na nacionalnom nivou nisu poznati i smatraju se verovatnijim kandidatima za 2028. godinu.

Posledice za republikance ako Tramp ne bude konačni kandidat mogu biti haotične. Tokom predizbora, republikanci poput guvernera Floride Rona DeSantisa i preduzetnika Viveka Ramasvamija pokušali su da privuku Trampove Maga pristalice.

Ali, Trampov najbliži rival, njegova bivša američka ambasadorka u UN Niki Hejli, dolazila je iz tradicionalnijeg konzervativnog krila Republikanske stranke. Tako da bi bitka za smenu Trampa bila i ideološka borba.

Kada bi još moglo da dođe do problema?

Ako bi bilo koji kandidat odustao nakon pobede na izborima 5. novembra, ali pre nego što ga Elektorski koledž SAD formalno postavi za predsednika, stvari bi mogle postati čudne.

Birači u Elektorskom koledžu „ne bi bili nikom dužni“, rekla je Kamark.

„Oni bi verovatno izabrali kandidata koji je potpredsednik… ali to je malo dvosmisleno.”

Kada Elektorski koledž SAD izglasa, bilo bi jednostavnije: 20. amandman američkog ustava kaže da ako novoizabrani predsednik umre, izabrani potpredsednik će ga naslediti.

Kada bude inaugurisan, taj novi predsednik bi mogao da imenuje potpredsednika prema 25. amandmanu. Taj izbor bi onda morala da odobri većina oba doma Kongresa.