Islamska država preuzela je odgovornost za teroristički napad u koncertnoj dvorani „Krokus Siti Hol“ u Moskvi. Zvanične potvrde iz Rusije još nema, a ova džihadistička grupa i ranije je preuzimala odgovornost za napade sa kojima, kako se kasnije ispostavilo, nije imala veze.
Ipak, Rojtersu je jedan američki zvaničnik rekao da SAD imaju obaveštajne podatke koji potvrđuju tvrdnje Islamske države, konkretno njenog ogranka ISIS-Khorasan (ISIS-K), koji je nazvan po starom terminu za region koji je obuhvatao delove Irana, Turkmenistana i Avganistana.
Ovaj ogranak se pojavio u istočnom Avganistanu krajem 2014. godine i brzo stekao reputaciju ekstremne brutalnosti.
Sukobi s talibanima
Jedan je od najaktivnijih regionalnih ogranaka Islamske države. ISIS-K je, prema pisanju Rojtersa, ipak doživeo smanjenje broja članstva u odnosu na 2018. godinu, kada je broj članova bio na vrhuncu. Talibani i američke snage nanele su im teške gubitke.
Međutim, Sjedinjene Američke Države vide ovu grupu i dalje kao kontinuiranu pretnju. General Majkl Kurila, komandant Centralne komande SAD, rekao je Kongresu prošlog marta da ISIS-K brzo razvija sposobnost sprovođenja „spoljnih operacija“ u Evropi i Aziji.
Predvideo je da će biti sposobni da napadnu „američke i zapadne interese izvan Avganistana za samo šest meseci i – bez ili uz malo upozorenje“. Napadi unutar same SAD su manje verovatni, dodao je.
SAD su navele da im je obaveštajna sposobnost smanjena od povlačenja američkih trupa iz Avganistana 2021. godine. Američka vojska je navela da mogu nazreti „opšte konture“ nekog predstojećeg napada, ali da nemaju specifične detalje kao ranije.
Ranije ove godine, SAD su presrele komunikaciju koja potvrđuje da je grupa izvršila dva bombaška napada u Iranu u kojima je poginulo skoro 100 ljudi, navodi Rojters. U septembru 2022, militanti ISIS-K preuzeli su odgovornost za smrtonosni samoubilački napad na rusku ambasadu u Kabulu.
Grupa je takođe odgovorna za napad na međunarodni aerodrom u Kabulu 2021. godine u kojem je ubijeno 13 američkih vojnika i veliki broj civila tokom haotične američke evakuacije iz zemlje.
Što se Avganistana tiče, konfrontacija i borba Talibana s njima dovela je do toga da se smanje napadi u toj zemlji, ali ih još ima. Islamska država je nedavno preuzela odgovornost za samoubilački napad ispred banke u Kandaharu u Avganistanu, u kojem su ubijene najmanje tri osobe i povređeno 12, saopštila je lokalna policija.
Odnos prema Rusiji
Rojters navodi da eksperti kažu da je grupa u proteklim godinama bila protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
– ISIS-K je poslednje dve godine usredsređen na Rusiju, često kritikujući Putina u svojoj propagandi – rekao je Kolin Klark iz Centra Soufan, istraživačke grupe sa sedištem u Njujorku.
Majkl Kugelman iz Centra Vilson u Vašingtonu rekao je da ISIS-K „smatra da je Rusija saučesnik u aktivnostima koje redovno ugnjetavaju muslimane“.
Dodao je da grupa takođe ima članove koji su pripadnici srednjoazijskih militanata sa svojim sopstvenim pritužbama protiv Moskve.
Islamska država – kratka istorija
Podsetimo, Islamska država 2014. godine je zauzela ogromne delove teritorije Sirije i Iraka, a postala je poznata zbog surovosti, masovnih ubistava, otmica i obezglavljivanja talaca.
Procenjuje se da je IS prošle godine imala između 6.000 i 10.000 boraca u Siriji i Iraku, baziranih uglavnom u ruralnim oblastima, koji nastavljaju da izvode napade, zasede i bombardovanje pored puteva.
U junu 2014. godine, grupa je zvanično objavila osnivanje „kalifata“ – države kojom u skladu sa islamskim zakonom, iliti Šarijom, upravlja božji izaslanik na Zemlji, ili kalif.
Ona je zahtevala da se muslimani širom sveta zakunu na vernost njenom lideru – Ibrahimu Avadu Ibrahimu Ali Badriju el Samaraiju, poznatijem kao Abu Bakr el Bagdadi – i presele se na teritoriju pod njegovom kontrolom.
Islamska država takođe je poručila drugim džihadističkim grupama širom sveta da moraju da prihvate njenu vrhovnu vlast. Mnoge to već jesu učinile, među njima čak i nekoliko ogranaka rivalske mreže Al Kaida.
Islamska država želi da ukloni sve prepreke povratku Božje vlasti na zemlji i odbrani muslimansku zajednicu, ili „umu“, od nevernika i otpadnika.
Grupa je podržala mogućnost direktne konfrontacije sa koalicijom predvođenom SAD, doživljavajući je kao vesnika sudnjeg obračuna između muslimana i njihovih neprijatelja opisanog u islamskim proročanstvima.
Kako je nastala?
Posle ubistva Abu Musaba el Zakarvija 2006. godine, vođe Al Kaide, ova organizacija je u Iraku stvorila kišobransku organizaciju, Islamsku državu Iraka.
Islamsku državu Iraka redovno su oslabljivali napadi američkih trupa i stvaranje saveta Sahve („Buđenje“) među sunitima koji nisu prihvatali njenu brutalnost.
Abu Bakr el-Bagdadi, bivši zatočenik SAD, postao je lider Al Kaide 2010. godine i počeo da obnavlja vojnu sposobnost Islamske države Iraka (ISI).
Do 2013. godine, ona je ponovo izvršavala na desetine napada mesečno u Iraku. Pridružila se i pobuni protiv predsednika Bašara al Asada u Siriji, osnovavši Front el Nusra. U aprilu 2013. godine, Bagdadi je objavio pripajanje svojih snaga u Iraku i Siriji, i osnivanje „Islamske države Iraka i Levanta“ (ISIS).
Lideri El Nusre i Al Kaide odbacili su ovaj potez, ali su se borci lojalni Bagdadiju otcepili od El Nusre i pomogli da ISIS ostane u Siriji.
Krajem decembra 2013, ISIS se ponovo usredsredila na Irak i iskoristila politički okršaj između vlade predvođene šiitima i manjinske zajednice sunita. Uz pomoć plemena i bivših lojalista Sadama Huseina, ISIS je preuzela kontrolu na centralnim gradom Faludža.
U junu 2014. godine, ISIS je okupirao Mosul na severu, a potom počeo da napreduje na jug ka Bagdadu, masakrirajući neprijatelje i preteći da će izbrisati brojne etničke i verske manjine u zemlji.
Krajem meseca, nakon konsolidacije vlasti nad desetinom gradova i manjih mesta, ISIS je objavio stvaranje kalifata i promenio ime u „Islamska država“.
Delovanje van svojih teritorija
Krajem 2015. godine, Islamska država počela je da preuzima odgovornost za napade izvan svoje teritorije.
Egipatski ogranak, Pokrajina Sinaj, saopštila je da je oborila ruski putnički avion na poluostrvu Sinaj, ubivši svih 228 putnika. Drugi detalji nisu obelodanjeni, ali su Velika Britanija i Sjedinjene Države kasnije saopštile da je pad aviona verovatno prouzrokovan aktiviranjem bombe – bilo da je bombaš povezan sa Islamskom državom ili ne.
Islamska država je preuzela odgovornost i za dve eksplozije koje su odjeknule u libanskom glavnom gradu Bejrutu u kojima je ubijena najmanje 41 osoba.
Militantni pripadnici libanskog pokreta Hezbolah borili su se u susednoj Siriji na strani neprijatelja Islamske države, sirijskog predsednika Bašara al Asada.
A onda je 13. novembra, 128 ljudi ubijeno u talasu napada u Parizu.
Islamska država je saopštila da ona stoji iza tog nasilja – francuski predsednik Fransoa Olan opisao ga je kao „čin rata“.
Brutalne taktike
Pripadnici Islamske države su džihadisti koji se drže ekstremističkog tumačenja sunitskog Islama i smatraju sebe jedinim pravim vernicima. Veruju da je ostatak sveta sačinjen od nevernika koji žele da unište Islam, opravdavajući tako napade podjednako protiv drugih muslimana kao i protiv nemuslimana.
Islamska država poznata je po brutalnim taktikama – obezglavljivanju, razapinjanju na krst, masovnim ubistvima…
Pripadnici Islamske države takva zverstva pravdaju pozivajuću se na Kuran i Hadit, ali su ih se većinski muslimani odrekli.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
