Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 25. marta rezoluciju kojom se transatlantsko ropstvo definiše kao najteži zločin protiv čovečnosti. Predlog Gane dobio je glasove 123 države, a među zemljama koje su stale iza ovog dokumenta nalazi se i Srbija.
Inicijativa pod oznakom „A/80/L.48“, pokrenuta uz podršku Afričke unije, simbolično je izglasana na Međunarodni dan sećanja na žrtve ropstva. Protiv usvajanja bili su SAD, Izrael i Argentina, dok je ceo evropski kontinent, naravno sem Srbije, uz ukupno 52 članice koje su bile uzdržane.
Dokument podseća na sudbinu 12,5 miliona Afrikanaca nasilno otetih i prodatih u periodu od 15. do 19. veka. Istaknuto je da nasleđe tog sistema i danas živi kroz strukturni rasizam i duboke ekonomske nejednakosti. Zbog toga se države pozivaju da upute zvanična izvinjenja, vrate oteta kulturna dobra i razmotre modele reparacija kao ključne korake u borbi protiv savremene diskriminacije.
Iako rezolucija nije pravno obavezujuća, njena politička težina je ogromna. Predsednik Gane, Džon Dramani Mahama, ocenio je ovaj korak kao put ka „isceljenju i reparativnoj pravdi“. Dok zemlje Globalnog juga u odluci vide istorijsku pobedu i priznavanje nepravdi, zapadne države ostaju rezervisane zbog pravnih dilema i mogućih posledica ovakve odluke.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Budući razvoj situacije zavisiće od toga da li će se ovaj politički pritisak pretvoriti u konkretne zakone unutar država članica. UN su time otvorile novo poglavlje u međunarodnim odnosima, gde se reč „pravda“ više ne odnosi samo na budućnost, već i na ispravljanje duboko ukorenjenih istorijskih dugova.
Piše: Stefan Bogdanović
