Sprema se kazna za Poljake?

Odluka Ustavnog suda Poljske kojom se nacionalni zakoni stavljaju iznad zakona EU bila je povod za talas demonstracija koje su preplavile ovu zemlju.

Sagovornik Sputnjika Filip Gašpar ocenjuje da se iza protesta pod parolom „Ostajemo u EU“, kao i pretećih poruka evropskih političara krije pokušaj disciplinovanja „konzervativne“ Poljske

Demonstracije koje su Poljsku poslednjih dana pretvorile u buktinju nezadovoljstva predstavljene su kao izraz volje naroda da uprkos odlukama Ustavnog suda, ova zemlja ostane članica Evropske unije. Poljski sud je izneo mišljenje da je u ovoj zemlji Ustav vrhovni zakon i da se njemu mora povinovati svaki međunarodni ugovor ili sporazum, budući da je nižeg ranga. Strah od Polegzita izveo je kritičnu masu na ulice, a političari širom Evrope porukama u kojima ne kriju zaprepašćenje odlukom poljskog suda, doprineli su produbljivanju nezadovoljstva.

U razgovoru za Sputnjik nemački analitičar Filip Gašpar tvrdi da se ovde ne radi o očuvanju evropskih vrednosti i standarda, kako to predstavljaju evropski lideri, već o pokušaju Evropske unije da sruši jedan od poslednjih bastiona konzervatizma u Evropi.
Spor Varšave i Brisela u međuvremenu je produbljen i saopštenjem Pariza i Berlina u kojem se insisitira na tome da „članstvo u EU ide pod ruku s potpunim i bezuslovnim poštovanjem zajedničkih odredbi i vrednosti“.

Da li Poljska može da se suoči sa posledicama odluke da nacionalno pravosuđe stavi iznad onog EU, te da li za pravo treba dati Donaldu Tusku, lideru opozicije koji kaže da je ugrožena evropska budućnost ove zemlje, ili, pak, poljskom premijeru Mateušu Moravjeckom koji tvrdi da niko nije pomenuo Polegzit?

Filip Gašpar navodi da je odluka Ustavnog suda oko koje se digla velika prašina samo ishodišna tačka duge i složene borbe između konzervativne poljske vlade, i levo-liberalnih evropskih institucija koje uživaju bezuslovnu podršku Berlina i Pariza. Počeci „nesporazuma“, podseća naš sagovornik, datiraju iz 2015. kada je Poljska odbila da se povinuje preporuci nemačke kancelarke Angele Merkel da Evropska unija otvori vrata za desetine hiljada muslimanskih migranata.

Žestok odgovor Donalda Tuska

Ovom pitanju, pridružila su se i ostala, po ukusu EU ništa manje sporna – pooštravanje zakona o abortusima te potpisivanje navodno homofobne porodične povelje od strane brojnih poljskih zajednica.

„Kap koja je prelila čašu ticala se takozvane reforme pravosuđa. Upravo u ovom pitanju leži objašnjenje varšavskog spora sa evropskim institucijama. Celu priču usložnjava činjenica da je u poslednjih nekoliko sedmica svog mandata, levo-liberalna vlada Donalda Tuska uspela da unapred imenuje naslednike ustavnih sudija, koji će tu funkciju obavljati sve do sledećeg zakonodavnog razdoblja. Konzervativna vlada koja je na vlast došla između ostalog i na talasu skandala koji su obeležili Tuskovu vlast, smatra da ima pravo da ona kaniduje ustavne sudije“.

Sa formalno-pravnog gledišta, ukazuje naš sagovornik, reforma pravosuđa bila je pokušaj da se u višem pravosuđu ojača glas poljskog parlamenta i istovremeno ograniči politički uticaj sudija, kao što je to bio slučaj u brojnim drugim zapadnim zemljama, posebno u Nemačkoj. Ove mere, podseća, rezultirale su smenom sudija koje su uživale poverenje i simpatije levih liberala i dovođenjem novih koje je imenova konzervativna većina. Bivši premijer i predsednike Evropskog veća Donald Tusk izgubio je polugu moći i usledio je žestok odgovor.

Obustavljanje pomoći za borbu pritv kovida?

Otuda, smatra Gašpar, ne treba da čudi što su članovi EU parlamenta pozvala na finansijsko kažnjavanje Poljske.

„Katarina Barli tvrdi da Poljska vlada zlostavlja Ustavni sud kako bi opravdala svoju politiku i kako se u budućnosti više ne bi morala pridržavati evropskog prava. Dalje govori da Evropska komisija ne bi smela davati bilo kakve Kovid-milijarde Varšavi, a takođe da bi trebala blokirati i druga sredstva. Ono što izlazi iz vidnog polja jeste da spor nije oko kadrovske politike već evropskih vrednosti“

Gašpar kaže da se Poljska pridružila Evropskoj uniji s uverenjem da se ovaj projekt temelji na uzajamnom poštovanju temeljnih društvenih institucija poput klasične porodice, privatnog vlasništva, nacionalnog identiteta i vrednosti koje baštini zapadna civilizacija. Umesto toga, kako tvrdi, evropske elite sve su se više okretale radikalnim levičarskim idejama kao što su multikulturalizam, gender mejnnstreaming, LGBT ideologija, globalizam i zapadni mazohizam. Sada se ti neizbežni ideološki sukobi između levičarskog liberalizma na zapadu u Briselu, Berlinu i Parizu i konzervativizma na istoku, u Varšavi, Budimpešti ili Londonu prerušavaju u pravnu bitku između navodne „vladavine prava“ i takozvanog „nacionalnog populizma“.

– Nakon što je Evropska unija pre nekoliko sedmica donela prilično iznenađujuću odluku da zbog navodnih napada Poljske na „evropske vrednosti“ zadrži obećana sredstva iz Kovid-fonda i tako otvoreno zadavi Varšavu, svima bi trebalo da bude jasno da se radi ni o čemu manjem već o „Regime Change“ (promeni vlasti) – zaključuje Filip Gašpar.