Spas u pravom trenutku

Starica Stana Minić ima 85 godina i živi u zabitom Dragočevu na Rogozni, nepokretna je, teško bolesna i godinama sama. Nema nikoga svoga, najbliži komšija udaljen je dva kilometra. Leti je povremeno posete dalji rođaci iz Novog Pazara koji joj iz grada donesu hleb i lekove, a zimi, kada je cela planina danima u snežnoj blokadi, čoveka ne sretne i po dva-tri meseca.

– Samo moja napaćena duša zna kako mi je u ovom bespuću: samoj, bolesnoj i nepokretnoj, daleko od lekara, bez lekova i bez ikakvih primanja. Dok sam bila na nogama, dok nisam pala na postelju, sve je bilo lakše i podnošljivije, bar sam sama mogla da se obujem i obučem, da nahranim tri kokoške koje sam imala i sebi spremim nešto za jelo, sad sam potpuno nemoćna, ponekad boga molim da me što pre „pozove“ i oslobodi svih ovih muka – priča usamljena starica dok joj uručujemo donaciju od 300 australijskih dolara koju joj je iz Sidneja poslao naš čitalac i dobrotvor Slobodan Bob Nedeljković.

Da nije komšija iz susednih sela, koji mi povremeno donesu hleb, pelene i najpotrebnije lekove, i dobrih ljudi iz belog sveta koji mi šalju vredne donacije, davno bih ja bila na onom svetu, skapala bih od gladi i iznemoglosti – naglašava baka Stana.

Dobrotvoru Slobodanu je veoma zahvalna.

– Beskrajno hvala Slobodanu iz daleke Australije, bog neka ga čuva i sreća prati, olakšaće mi život jedno vreme, hvala svim dobrim ljudima koji su mi do sada pomagali, kupili su mi šporet, krevet, dušek, televizor, kokoške… Sve ih pozdravite i zahvalite im se u moje ime – poručuje ova starica sa Rogozne.

Donaciju od 300 australijskih dolara dobrotvor Slobodan Bob Nedeljković poslao je i starici Kati Bašić (80) iz Svilanova na Goliji koja je, kao i baka Stana, decenijama sama i godinama štićenik našeg Humanitarnog mosta.

– Kad ostanem bez hleba, brašna, lekova i prebijenog dinara u kući, uvek se pojavi po neki dobrotvor iz inostranstva koji me povrati u život, a to ovom donacijom čini i humani Slobodan iz Australije. Kupiću najpre lekove i brašno, biće i za druge namirnice, a možda nešto i preostane za struju – priča radosno baka Kata koja je nedavno imala moždani udar, mislila je da je sve gotovo, ali su je bog i lekari u Novom Pazaru vratili u život.

– Težak je moj život u samoći i sirotinji, ipak, ne predajem se, boriću se sve dok sam na nogama, Bogu se molim samo da me noge služe i da ne padnem na postelju – ističe baka Kata dok donatoru Slobodanu Bobu Nedeljkoviću, uz neizmernu zahvalnost, šalje i najtoplije pozdrave.

Dve vredne donacije stigle su i na Peštersku visoravan, iz Nemačke su ih poslali naši čitaoci Džejlan Šaćirović i Mejra Hodžić, oboje rodom iz ovih krajeva, koji su uoči velikog muslimanskog praznika Kurban-bajrama, sa po 100 evra, želeli da obraduju bolesne bake Fehu Ćosović (75) iz sela Braćak i Hamidu Bihorac iz sela Krnja Jela. I one godinama žive same i opstaju uz pomoć dobrih komšija, daljih rođaka i naših čitalaca. Dobrotvori iz naše dijaspore pomogli su im da prepokriju i utople svoje oronule kućice, a Hamidi Bihorac i da kupi novi nameštaj.

– Hvala Džejlanu što me se setio, bog neka ga čuva i sreća prati kud god da krene, šta bih ja da nije ovakvih ljudi, moliću se za njega i sve dobrotvore koji mi pomažu i ne daju da gladujem, spremiću lep ručak za Bajram, a deo donacije ću čuvati za lekove i namirnice – kaže baka Feha.

Zahvalnost do neba

– Donaciju mi je poslala Mejra Hodžić iz Nemačke koja je zamolila humanitarca iz Novog Pazara Hida Muratovića, čoveka velikog srca i dobre duše, da dođe na Pešter i lično mi je uruči, njemu to nije bilo teško, naprotiv, doneo mi je i puno namirnica, lepši poklon uoči Bajrama nisam mogla da dobijem, baš sam se obradovala. Zahvalna sam do neba – kazuje baka Hamida Bihorac.

Strah od vukova

Predstojeća zima biće prva koju baka Stana Minić čeka u invalidskim kolicima, još je neizvesno hoće li imati ogreva i da li će sama uopšte moći da prezimi zimu na surovoj planini.

Vukovi često zavijaju ispod mog prozora, jednom su hteli da mi provale vrata, svašta sam preživela, jer sam bila jača i pokretna, sada se bojim svakog novog dana – ističe kroz suze starica.