Seksualne radnice dižu glas u Francuskoj!

Pre pet godina je Francuska primenila švedski model: nije kažnjivo nuditi seksualne usluge, ali jeste kupovati ih. Radnice i radnici u prostituciji kažu da je to bilo pogubno i traže da se prostitucija legalizuje.

Sibel Lesperans (39) je uzrujana. Kanađanka koja živi u varošici na jugoistoku Francuske jedna je od desetina ljudi koje su u Francuskoj protestovale ovog aprilskog utorka. Žene i muškarci se bune protiv zakona koji bi u stvari morao da ih zaštiti.

Francuski parlament je 2016. doneo zakon prema kojem je zabranjeno kupovanje seksualnih usluga, ali nuđenje tih usluga je ostalo legalno. Zagovornici zakona su ga hvalili kao veliki uspeh. Osim zaštite seksualnih radnica i radnika, cilj je bio i suzbijanje prostitucije i krijumčarenja ljudi. Kršenje zakona predviđa kaznu do 4.000 evra.

Lesperans i njeni istomišljenici smatraju da je posle pet godina pozicija seksualnih radnica i radnika oslabljena, a ne ojačana: „Ima mušterija koje kažu da će prihvatiti rizik i otići u ilegalu, ali da mi moramo da poboljšamo ponudu. Ili nas pritiskaju govoreći nam da ionako imamo malo mušterija.“

Kršenje zakona jedva da se kažnjava

Renomirani Institut za političke studije u Parizu je prošle godine konstatovao da se odnos moći između žena u prostituciji i mušterija radikalno promenio u korist mušterija. Zato su naučnici sa instituta zakonu dali ocenu „nedovoljan“.

Poslanica Saveza demokrata i nezavisnih (UDI) u Francuskom parlamentu Anik Bijon kaže da je od 2016. izrečeno svega pet hiljada kazni na osnovu zakona: „Veoma mali broj ako se uzme u obzir da se broj žena u prostituciji u zemlji procenjuje na 40.000.“

Bijon dodaje da bi za uspešnu primenu zakona bilo potrebno da se uloži dosta novca. „Morali bismo zaposliti mnogo više policajaca i socijalnih radnika, moralo bi se izdvojiti mnogo više novca da bi se žene podržale u obilasku nadležnih institucija, kako bi im se pomoglo da se razvijaju u drugom pravcu.“

Ova poslanica smatra da je najveći problem ipak nedostatak političke volje da se stvari zaista promene: „Kada bismo u Francuskoj imali istu volju da pomognemo ženama u prostituciji, kakvu imamo u suzbijanju trgovine narkoticima, bez sumnje bismo mnogo dalje odmakli“, dodaje Bijon.

Švedska kao loš uzor

Švedska je poslužila kao uzor Francuskoj, pošto je to bila prva zemlja u Evropi koja je 1999. zabranila kupovinu seksualnih usluga, ali ne i njihovu ponudu. Desetak godina kasnije, 2010. u Švedskoj su učinak zakona ocenili pozitivno, jer je zvanično ulična prostitucija u zemlji prepolovljena.

Uskoro je usledio odgovor na švedsko preterano hvalisanje. Seksualne radnice i radnici kažu da su samo svoju delatnost premestili sa ulice ili su počeli sa ilegalnom delatnošću. Švedsko udruženje seksualnih radnica i radnika je dejstvo zakona 2015. ocenilo kao loše.

Slično razmišlja Džej Levi, naučnik koji na Univerzitetu Kembridž istražuje dejstvo zakona na delatnost u sektoru „prodaje ljubavi“. On smatra da bi ova skandinavska zemlja trebalo da bude zastrašujući primer za ostale: „U Švedskoj su potpuno promašili cilj da smanje prostituciju u zemlji. Potiskivanjem u ilegalu, postiglo se suprotno od onog što se htelo postići.“

Tužba za kršenje ljudskih prava

Sibel Lesperans i ostale seksualne radnice i radnici podneli su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava. Tužba protiv zakona je 2019. na najvišoj sudskoj instanci u Francuskoj odbačena, pa su Lesperans i još 260 žena i muškaraca iz različitih zemalja podneli tužbu u Strazburu.

Lesperans zakon naziva „zločinom protiv seksualnih radnica i radnika“ kojima se, kaže, „nama uskraćuju osnovna ljudska prava“.

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnal smatra da ova tužba ima izgleda na uspeh. Ova organizacija je još 2016. zauzela stav da nije dovoljno da se povuče sporni zakon već i zakoni koji „dobrovoljnu kupovinu i prodaju seksualnih usluga između odraslih“ tretiraju kao kažnjive.