Kada je, nakon tragične smrti supruga Murata, pre jedanaest godina, sa teško bolesnim sinom Seadom (23), iz Kosovske Mitrovice u potrazi za poslom i boljim životom došla u Novi Pazar, Raza Vejsilović (62) nije imala ništa, ali je bar bila zdrava.
Mogla je da radi, ponešto i zarađuje, pa se nije bojala gladi i sirotinje. Nije tada ova samohrana majka, rodom iz Žitnića na Pešteru, ni slutila da će se teško razboleti, da će pasti u postelju i da će Seadov i njen život zavisiti isključivo od sevapa i pomoći dobrih ljudi.
– Sve što imamo u ovom sobičku i našem teškom životu kupile su nam komšije iz naselja Lug. Dobri ljudi nam već godinama, a posebno od kako sam se razbolela, donose lekove i namirnice, kupuju ogrev, plaćaju struju i komunalije. Od moje socijale (80 evra) ne možemo da platimo ni kiriju. Da nije dobrotvora iz komšiluka mi bismo gladovali, hvala im, Bog neka ih čuva! Oni mi produžavaju život i ne daju mi da umrem – priča Raza i naglašava da se pet godina bori sa opakom bolešću i da samo Bog zna „još koliko će“.
Dijagnoza Raze Vejsilović od starta je bila sumorna – teški karcinom grlića materice. Do sada je hrabro izdržala pet operacija i nebrojeno hemoterapija, iako je vrlo borbena i hrabra žena, njeno zdravstveno stanje stalno se pogoršava.
– Verujte mi, o sebi više i ne mislim. Samo bih volela da moj Sead, koji živi sa jednim bubregom, ima ozbiljne zdravstvena probleme bude zbrinut. On često mora u Beograd na kontrole i ne sme ništa teže da radi. Zato brinem da ima bar sobicu, makar i garažu, da ima negde da bez kirije prespava i da kad mene ne bude bilo, ne ostane sam na ulici bez igde ičega. Komšije su nam dosta pomogle i dalje nam pomažu, međutim, volela bih kada bi nam dobri ljudi iz naše dijaspore, gde je puno Sandžaklija i mojih Pešteraca, pomogli da sagradimo bar jedan sobičak sa kupatilom. Kad bi do toga došli, čini mi se ponovo bih se rodila – dodaje ova teško bolesna Novopazarka.
Pre nego što se razbolela, pre dve decenije, dok je još sa suprugom Muratom živela u Kosovskoj Mitrovici, Raza Vejsilović je imala još jednu životnu dramu i teški stres koji je jedva preživela. Tri godine nakon rođenja, njen sin Sead teško se razboleo. Nakon obilaska mnogih bolnica na Kosovu i po Srbiji, lekari su konstatovali da dečaku ne funkcioniše jedan bubreg i da hitno mora da se ukloni.
– Tada su nam puno pomogli pripadnici francuskog kontigenta Kfora na Kosovu. Njihovim avionom, zajedno sa vojnicima, Seada i mene prebacili su u Francusku. Skoro mesec dana proveli smo u Marseju, gde je Sead uspešno operisan, Kfor nas je potom vratio na Kosovo. Naš boravak u Marselju i sve troškove operacije platio je jedan Francuz, dobrotvor čijeg imena se, nažalost, više ne sećamo, a voleli bih da znamo ko je i šta je sa njim. Ako ovo negde pročita voleli bi da nam se javi, u svakom slučaju Bogu se molimo da ga čuva – dodaje Raza.
Molim se da majka ozdravi
– Imao sam samo tri godine, nisam ništa znao i malo čega se sećam, a ni majka nije znala francuski jezik. Potom sam izgubio oca, stigle su nas druge muke, pa smo mnogo toga izgubili i zaboravili, hvala Kforu i tom dobrom Francuzu što su mi spasli život. Bogu se molim da majka ozdravi i bude uz mene – ističe Sead Vejsilović.
Ništa od pomoći grada
Neke od komšija pokušavale su da animiraju gradsku upravu u Novom Pazaru da pomogne Razi i Seadu, nažalost, osim mizerne socijale od 10.000 dinara(malo više od 80 evra) bolesna majka i njen takođe bolesni i za rad nesposobni sin, nisu dobili nikakvu drugu pomoć. Čak ni tuđu negu koja Razi po zakonu pripada. Zbog toga su se dobre komšije za pomoć obratile „Vestima“ i našim čitaocima.
Obavešten i Hido
Komšije porodice Vejsilović pomoć su zatražile i od poznatog novopazarskog humanitarca Hida Muratovića. Poznajući dobro Muratovića i njegov rad, nema sumnje da će se i on brzo uključiti u akciju pomoći Razi i Seadu. Ko može i želi da pomogne Vejsilovićima od plemenitih čitalaca „Vesti“, može stupiti u kontakt sa našim saradnikom Hidom Muratovićem putem telefona na broj: +381 64 330 32 40 i dogovoriti se o načinu slanja i dostave pomoći.
