Vladimir Putin se na čelu Rusije nalazi četvrt veka i sa osiguranim novim mandatom od šest godina trebalo bi da postane najdugovečniji ruski vladar u 20. veku.
Vladimir Putin je na predsedničkim izborima održanim od 15. do 17. marta lako došao do novog, petog mandata na čelu Rusije. Sa osvojenih više od 88 posto glasova, Putin je ostvario najviši rezultat ikada u postsovjetskoj istoriji te države.
Uoči izbora, Putinov najveći politički protivnik, Aleksej Navaljni, umro je u arktičkoj kaznenoj koloniji. Kandidatima koji se protive ratu je zabranjeno učešće na izborima, a nezavisni glasovi su utišani u medijskoj blokadi koju podržava Kremlj, piše AP. Nijednoj nezavisnoj organizaciji za nadgledanje nije bilo dozvoljeno da posmatra izbore. Svaka javna kritika Putina ili rata u Ukrajini je ugušena.
Vladimir Putin je, kroz četiri predsednička i dva premijerska mandata, na vlasti četvrt veka – od 1999. godine.
Zadržavanje političke dominacije
Putin je 9. augusta 1999. imenovan za jednog od tri zamenika premijera, a istog dana tadašnji predsednik Boris Jeljcin ga je imenovao za vršioca dužnosti premijera. Jeljcin je tada i rekao da Putina želi kao svog naslednika. Duma je 16. avgusta odobrila njegovo imenovanje za premijera sa 233 glasa (84 je bilo protiv uz 17 uzdržanih). Nakon što je Jeljcin 31. decembra 1999. godine iznenada podneo ostavku na mesto predsednika, Putin je po automatizmu postao vršilac dužnosti te funkcije.
Na predsedničkim izborima održanim 26. marta 2000. godine Vladimir Putin je pobedio u prvom krugu sa osvojenih 53 posto glasova.
Svoj drugi mandat osvaja u martu 2004. godine sa osvojenih 71 posto glasova u prvom krugu izbora.
Putinu je Ustavom zabranjen treći uzastopni mandat. Za njegovog naslednika izabran je prvi potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev, dok je Putin imenovan za premijera, zadržavajući tako svoju političku dominaciju. Ubrzo nakon što je Medvedev preuzeo dužnost 2008, predsednički mandati su produženi sa četiri na šest godina, na snazi od izbora 2012.
Priroda Medvedevljevog predsedničkog mandata i njegov odnos sa Putinom od početka su bili predmet značajnih medijskih nagađanja. Nad ustavno moćnim predsednikom dominirao je vrlo uticajni premijer Putin, koji je ujedno bio i najpopularniji političar u Rusiji.
U septembru 2011. Medvedev je najavio da će imenovati Putina za predsednika na sledećim izborima. Tada je i otkrio da su njih dvojica odavno sklopili dogovor kojim će se Putinu omogućiti da se kandiduje za predsednika 2012. godine. Ovu razmenu su mnogi mediji nazvali „rokirovka“, ruski izraz za šahovski potez „rokada“.
U martu 2012. godine Putin se vratio na poziciju predsednika države, osvojivši 63,6 posto glasova u prvom krugu izbora. Ovaj mandat će obeležiti aneksija Krima i početak rusko-ukrajinskog rata u ukrajinskim regijama Donjeck i Lugansk.
U septembru 2015. Putin je autorizovao ruske vojne intervencije u Siriji, na poziv sirijske vlade Bašara al Asada u borbi protiv grupe Islamska država i drugih grupa.
Američka obaveštajna zajednica je u januaru 2017. objavila da se ruska vlada umešala u američke predsedničke izbore 2016. sa ciljem sabotiranja predsedničke kampanje Hilari Klinton, jačanja predsedničke kampanje Donalda Trumpa i povećanja političkih i društvenih neslaganja u Sjedinjenim Američkim Državama.
Putin 2018. osvaja četvrti predsednički mandat sa više od 76 posto glasova i najavljuje da se neće kandidovati na izborima 2024, govoreći da je to u skladu sa ruskim Ustavom. Međutim. Putin je 3. jula 2020. potpisao izvršnu naredbu da se zvanično unesu amandmani u ruski ustav, koji mu omogućavaju da se kandiduje za dva dodatna šestogodišnja mandata. Ove izmene su stupile na snagu 4. jula 2020.
Ruska invazija na Ukrajinu
Četvrti mandat obeležila je ruska invazija na Ukrajinu pokrenuta 24. februara 2022. godine. Invazija i rat na teritoriji Ukrajini rezultirao je desetinama hiljada žrtava na obe strane i izazvala najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Invazija je naišla na međunarodne osude i brojne sankcije koje su uvedene protiv Rusije i samog Putina.
Putin je 30. septembra potpisao ukaze kojima su Donjeck, Lugansk, kao i Zaporoška i Hersonska oblast pripojene Rusiji. Međunarodna zajednica ne priznaje ovu aneksiju i nezakonite su prema međunarodnom pravu.
Vladimir Putin na čelu Rusije se nalazi gotovo 9.000 dana i sa osiguranim novim mandatom od šest godina, odnosno 2.190 dana, trebalo bi da postane najdugovečniji ruski vladar u poslednjih 100 godina.
Trenutno je na prvom mestu Josif Staljin, koji na vlasti bio od 1924. do smrti 1953. godine, odnosno 10.636 dana.
Leonid Brežnjev je iza Putina sa 6.601 danom provedenim na vlasti, Nikita Hruščov ja na vlasti proveo 3.536 dana, Boris Jeljcin 3.096 dana, a Mihail Gorbačov 2.480 dana.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
