SAD gubi moćne prijatelje u Evropi

S obzirom na to da je kancelarka Angela Merkel napustila funkciju, a američko-francuske veze zategnute, direktna linija Bele kuće i EU je nejasnija nego ikad.

Iako je poznat Bajdenov „zavet“ da će oživeti tradicionalne američke saveze, to se za sada čini, u najmanju ruku, neizvesnim.

Odbrambeni pakt SAD-UK-Australija ogorčio je Francuze, dok je anti-amerikanizam živ i zdrav u Nemačkoj, posebno na levici.

Francuska i Nemačka su stubovi EU, a SAD ih trenutno ne vole.

U međuvremenu je Velika Britanija, koja se dugo smatrala najboljim putem Bele kuće za ulazak u EU, napustila blok i sada je zaglavljena u močvari ekonomskih problema vezanih za Bregzit, logističkih izazova i političkih podela.

Nemački savezni izbori održani u nedelju započeli su kraj skoro 16 godina Merkelove vodeće najveće evropske ekonomije i početak nove neizvesne ere za Nemce i njihove saveznike. Bajden i američki spoljnopolitički establišment takođe čekaju da vide sa kojim će se kancelarom sledeće baviti.

Desničarski orijentisana Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) savez Merkel vodila je do političke dominacije izgubivši od rivala Socijaldemokratske partije (SDP) levog centra, predvođenih Olafom Šolcom nedeljnom glasanju. SPD će biti najveća stranka u narednom parlamentu, sa 25,9 odsto glasova.Blok CDU-CSU osvojio je 24,1 odsto glasova, što je „gorki“ rezultat prema nasledniku Merkelove Arminu Laschetu. Rasprave o formiranju koalicije sada su u toku. Partija Zelenih sa 14,8 posto glasova i Slobodna demokratska stranka s 11,5 posto glasova još bi se mogle dokazati kao vladari. Šta god da se desi, Bajdenu je sada uskraćena sigurna ruka Merkelove.

Uprkos svim njenim neslaganjima sa četiri američka predsednika, Bela kuća je mogla deceniju i po računati na Merkelovu kao pouzdanog, profesionalnog partnera sposobnog da iskoristi podršku svoje stranke i većeg dela zemlje.

Odnose SAD i Nemačke poslednjih godina ometaju sporovi oko vojne potrošnje, tarifa i gasovoda Severni tok 2 iz Rusije, koji su sada završeni uprkos američkim protestima i čekaju odobrenje nemačkih regulatora, i odnosa EU sa Kinom.

Agresivni diplomatski stil bivšeg predsednika Donalda Trampa pogoršao je sve ove dugotrajne nesuglasice, koje su kulminirale naređenjem da se povuku sve američke trupe iz Nemačke. Ali Trampov odlazak nikada neće rešiti dugotrajna pitanja u američko-nemačkim odnosima, a neće ni Merkelova.
Ipak, Bela kuća bi mogla ohrabriti Šolca čestitajući na izbornoj pobedi. Za sada će Šolcov prioritet biti mukotrpan zadatak izgradnje koalicije, zadatak koji bi mogao potrajati sedmicama ili čak mesecima. Merkelovoj je trebalo više od četiri meseca da se dogovori o koalicionom sporazumu koji će podržati njen konačni rad u kancelariji kancelarke.

Odnosi SAD i Francuske na klimavim nogama

U međuvremenu, odnosi Bajdenove administracije sa drugim stubom EU – Francuskom – pogoršali su se.

Odbrambeni pakt između SAD-a i Velike Britanije i Australije najavio je ranije ovog meseca torpedovanjem sporazuma o podmornici vrednom 90 milijardi dolara između Pariza i Kanbere, razbesnevši Francuze i ponižavajući Makrona – de fakto lidera EU, dok Nemci čekaju da vide ko će ih sledeći voditi. Francuska je povukla svog američkog ambasadora, vrativši diplomatu tek nakon što je telefonski poziv između Bajdena i Makrona okončao petodnevni sukob.

„Dvojica lidera složili su se da bi situacija imala koristi od otvorenih konsultacija među saveznicima o pitanjima od strateškog interesa za Francusku i naše evropske partnere“, navodi se u zajedničkom saopštenju nakon poziva.

„Predsednik Bajden je preneo svoju stalnu posvećenost u tom pogledu.“ Ove nedelje, Makron je ponovo pozvao Evropljane da se založe za nezavisnu vojnu sposobnost. Govoreći nakon potpisivanja odbrambenog sporazuma sa Grčkom u Atini, Macron je rekao:

„Evropljani moraju prestati da budu naivni. Kada smo pod pritiskom sila, koje s vremena na vreme otežavaju, moramo reagovati i pokazati da imamo moć i sposobnost da se branimo. Ne eskaliramo stvari, već se štitimo.“