“Rusija spremna na dugotrajni rat, a da li je i Evropa?”

Očito je da se Rusija priprema za dugotrajno ratovanje, a čini se da evropske političke elite nisu za to spremne, kaže Božo Kovačević, bivši ambasador Hrvatske u Moskvi.

Izveštaji sa fronta u Ukrajini nedvosmisleno govore da je u poslednjih mjesec dana Rusija preuzela inicijativu na ratištu, a da ukrajinske oružane snage imaju sve više problema da održe visok nivo borbene spremnosti.

Da je situacija teška svedoče i apeli ukrajinskih zvaničnika koji neprekidno ponavljaju da sve više osete nedostatak adekvatne zapadne vojne pomoći.

Američki Institut za proučavanje rata (ISW) u jednoj od svojih nedavnih analiza utvrdio je da ruski borbeni avioni nastavljaju sa relativno velikim brojem napada u Ukrajini, iako su najviši vojni i politički zvaničnici Ukrajine izvestili da je njihova zemlja uspela da obori nekoliko ruskih bombardera u poslednje vreme.

Onespokojavajuće je za Ukrajinu delovala i informacija da je Rusija uspela da uništi jedan HIMARS sistem koji je, pre neutralizacije, korišćen u borbene svrhe. Na kraju izveštaja litvanske obaveštajne službe govori se o tome da je Rusija u mogućnosti da nastavi vođenje rata još najmanje dve godine i da je niz faktora doveo do toga da zemlja nije ekonomski poklekla pod sankcijama zapada.

Pored toga, u svom izveštaju utvrdile su i da Rusija uči na vojnim greškama koje je napravila u Ukrajini i prilagođava svoje oružane snage i vojne taktike novonastalim situacijama.

Zapad gubi interes za rat u Ukrajini

Analizirajući situaciju u Ukrajini, bivši ambasador Hrvatske u Rusiji Božo Kovačević primećuje da Zapad, generalno, gubi interes za zbivanja na ukrajinskom ratištu. Ukrajinci očekuju obimniju pomoć koja izostaje, a razlozi za takvo ponašanje Zapada su mnogostruki i veoma složeni.

– Zapravo je izostala očekivana pomoć iz SAD zbog poznate situacije u Kongresu. To je delimično nadoknađeno finansijskom i materijalnom pomoći iz Evrope, ali to očito nije dovoljno. Sve to zajedno govori o smanjenom stepenu odlučnosti zapadnih političkih elita da i dalje ustraju na pomoći Ukrajini. To je uslovljeno njihovim razočarenjem zbog neuspeha prošlogodišnje ukrajinske ofanzive i zbog neizvesne perspektive – ističe on.

Ono što je sada svima postalo jasno, pojašnjava Kovačević, jeste da je očigledno Rusija spremna da vodi dugogodišnji rat.

– Očito je da se Rusija priprema za dugotrajno ratovanje, a čini se da evropske političke elite nisu za to naročito spremne. I to je razlog nezadovoljavajućeg stanja na ukrajinskim ratištima. To su okolnosti u kojima se na predsednika Zelenskog stvara veliki pritisak. Njemu su iz NATO poručili da će Ukrajina biti primljena u Alijansu nakon što se završi rat, a nije rečeno kakav bi trebalo da bude ishod tog rata. Istovremeno, i Evropa i SAD poručuju da će pomagati Ukrajini dok god bude trebalo – navodi Kovačević.

Izostanak ekonomskog kolapsa Rusije

I to je jedno sasvim neodređeno političko obećanje, kaže Kovačević, jer u njemu mnoge stvari nisu do kraja precizno formulisane.

– Ko će odrediti kad ta pomoć više neće biti potrebna – pita Kovačević. „S druge strane, izostanak ekonomskog kolapsa Ruske Federacije je na zapadu aktuelizovao opravdanost te politike sankcija. A taj relativni ekonomski uspeh Rusije Putina je učvrstio u njegovoj odluci da i dalje sprovodi takvu politiku. Dakle, sve zajedno, to su okolnosti koje ne idu na ruku Ukrajini.

Iako je uveren da se trenutno ne vode nikakvi „tajni pregovori“ sa Rusijom, jasno je da postoji očekivanje da se rat zaustavi, pa makar primirje bilo na štetu Ukrajine. Glavni problem u mogućim pregovorima, kaže Kovačević, jeste krut stav Rusije.

– Mislim da ne postoji tajni dogovor, ali mislim i da u krugovima zapadnih političkih elita u sve većoj meri sazrijeva svest o potrebi da se otvore pregovori. Problem je u tome što je ruska pozicija za pregovore potpuno neprihvatljiva i za Ukrajinu, i za Zapad – kaže.

Ruska koncepcija od tri tačke

Ruska koncepcija svodi se na tri tačke od kojih neće odustati bez obzira kakva bila kontra ponuda, kaže Kovačević.

– To je denacifikacija, a to zapravo znači da Rusija ne priznaje nijednu vlast u Ukrajini osim one koja je zapravo ruska marionetska vlast.

Druga tačka je demilitarizacija, a to zapravo znači vojna kapitulacija Ukrajine.

I treća je neutralnost, što znači da bi NATO morao povući svoj poziv Ukrajini za članstvo. To su tri tačke koje ni Zapad, ni Ukrajina ne mogu da prihvate. Naravno, pretpostavlja se da sva okupirana područja Ukrajine ostaju pod ruskim suverenitetom – zaključuje bivši ambasador.