Rusija postala supersila na još jednom polju

Najbolje čestitke za stogodišnjicu ruske Spoljnoobaveštajne službe (SVR) stigle su iz SAD. Već deset dana američki političari i mediji diskutuju o „asimetričnoj pobedi“ Rusije nad Sjedinjenim Državama, koju je ona izvojevala zahvaljujući „neviđenom napadu hakera spoljnoobaveštajne službe, čije su metode među najnaprednijim na svetu“.

U SAD navode da su „razmere i surovost poslednje ruske operacije“ šokirale čak i neke iskusne stručnjake, a bivši Trampov savetnik za unutrašnju bezbednost Tom Bosert za „Njujork tajms“ opisuje ono što se dogodilo kao katastrofu.

„Teško je proceniti razmere napada koji još traje…. Zlonameran kod je unesen u softver kompanije ’Solar vinds‘ u martu i tamo je ostao do juna. Zlonamerno ažuriranje moglo je da preuzme 18.000 organizacija, uključujući neklasifikovane mreže savezne vlade i više od 425 kompanija sa liste Forčen 500…

„Rusi su šest do devet meseci imali pristup mnogo važnim i tajnim mrežama. SVR je verovatno koristila ovaj pristup da bi stekla administrativnu kontrolu nad mrežama koje smatra prioritetnim ciljevima za razvoj. Što se tiče ovih ciljeva, hakeri su odavno prošli ulaznu tačku, sakrili tragove i dobili, kako kažu stručnjaci — „stabilan pristup“. To znači da oni imaju sposobnost prodiranja i upravljanja mrežama na takav način koji otežava njihovo otkrivanje i uklanjanje“, upozorava se u tom tekstu.

Dalje se konstatuje da će biti potrebne godine da bi se sa sigurnošću znalo kojim mrežama Rusi upravljaju, a u koje su samo ulazili i dodaje:

„Moramo poći od pretpostavke da Rusija kontroliše sve mreže koje je hakovala i postupati u skladu sa tim. Međutim, nije jasno šta Rusi nameravaju da rade dalje. Pristup koji su dobili može se koristiti i to ne samo u svrhe špijunaže…“

Rusija dobila status sajber-supersile

Šta da rade nezaštićene američke vlasti? Bosert kaže da su pred njima teške godine za suočavanje sa posledicama.

„Čak i ako udvostručimo tempo rada (brisanja) sa programima ’Solar vinds‘, ako još nije kasno da se bavimo brisanjem, situacija će biti grozna još neko vreme. Samo odstranjivanje posledica i oporavak će zahtevati ogromne napore. Moraće odvojeno da budu zamenjene čitave grupe računara, mrežni hardver i serveri u ogromnim državnim i korporativnim mrežama. Ali najvažnije mreže u zemlji moraće nekako da nastave sa radom, iako mi ne znamo u kojoj su meri Rusi ušli u njih i u kojoj meri nas ono kontrolišu preko tih mreža. Biće neophodno sve mreže ponovo izgraditi od nule, i to izolovano od hakovanih mreža“.

„Njujork tajms“ i Bosert su imali odjeka u stotinama medija i kod mnogih političara. Na primer, državni sekretar Majk Pompeo kaže da „sada možemo sasvim jasno reći da su Rusi bili ti koji su učestvovali u ovoj akciji“ i naziva Rusiju zemljom sa spiska američkih neprijatelja, iako predsednik Tramp izražava sumnje u umešanost Moskve, sumnjajući u Kinu. Ali nije bitno ko je tačno hakovao programe koje koriste hiljade američkih zvaničnika (uključujući one koji rade u obaveštajnim službama). Zahvaljujući ovako ozbiljnoj reklamnoj kampanji, svi će biti sigurni da su to učinili Rusi, pogotovo što se buduća administracija Bajdena već priprema za uvođenje sankcija za ovaj „podmukli napad“.

Rusija će tako sada morati da živi sa statusom sajber-supersile, pored toga što je zemlja koja bira predsednike SAD. Štaviše, ako besmislice o ruskom uticaju na izbore 2016. godine više nema smisla opovrgavati, budući da su postale deo američke politike i masovne svesti, onda je trenutni „ruski napad“ samo rezultat paranoje koja se razvila oko „ruskog traga“ u izboru Donalda Trampa.

U „vašingtonskoj močvari“ nisu imali vremena da se raduju pobedi „Putinove marionete“ — Trampa, pošto se ispostavilo da sada „Rusi sve kontrolišu“ preko mreža, iako i ne znamo šta su to oni ukrali. Zapravo, niko ništa nije krao, tačnije, hakeri su hakovali hakere.
Da, suština onoga što se dogodilo je da je izvršen napad na hakerske programe, nije slučajno da je vodeća firma za sajber sigurnost „Fajer aj“ prva prijavila hakovanje.

Kad hakeri hakuju hakere

Five Eyes („Pet očiju“) — ovo je naziv za alijansu pet obaveštajnih službi anglosaksonskih zemalja (SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland). To nije čak ni alijansa već, kako je to ispravno opisao Edvard Snouden, „nadnacionalna obaveštajna organizacija koja nije podređena dobro poznatim zakonima svojih država“.

Dakle, programi firme sa sličnim imenom su hakovani očigledno, čak i pre nego što su „hakeri SVR“ uspeli da unesu svoje kodove u ažuriranja programa „Solar vinds“ koji se koriste za kontrolu mreže. Pa šta se dogodilo sa kompanijom „Fajer aj“, koja među svojim klijentima ima i američke obaveštajne službe?

„’Fajer aj‘ je objavila da su hakeri koji rade za državu ukrali neke od njenih izuzetno važnih sredstava za pronalazak slabih tačaka u sistemima klijenata, uključujući i ona koja su u vlasništvu savezne vlade…

Klijenti „Fajer aj“, uključujući i Ministarstvo za nacionalnu bezbednost i obaveštajne službe, koristili su usluge ove firme da izvrše korisne probne hakove na njihove sisteme. Kompanija to čini koristeći ogromnu bazu podataka različitih trikova koje prikuplja širom sveta. Ona ima „crveni tim“ koji imitira prave hakere i koristi njihove instrumente u potrazi za rupe u bezbednosti mreža. Dakle, hakeri koji su ukrali instrumente ’Fajer aj‘, dodali su u svoj arsenal“.

Dakle, u tome je stvar — jedni hakeri su hakovali druge! Ali ovo je uobičajena praksa, pa čak i na nivou specijalnih službi. To priznaju i nepolitizovani američki stručnjaci za sajber bezbednost kao što je Tomas Rid sa Univerziteta „Džons Hopkins“.

„Ljudi koji misle da je to politički korisno, pričaju gluposti. Ne može se ono što se dogodilo nazvati napadom, jer tako izgleda prikupljanje obaveštajnih podataka. Rusija je vrlo dobra u tome. Ovo je bila dobro vođena špijunska kampanja, ali pravo pitanje je sledeće: zašto je bilo potrebno devet meseci da se ona otkrije? Zašto nijedna američka vladina agencija nije identifikovala rupu? Bilo bi razumno razmisliti o tome.“

Jasno je da Rid ne smatra da je za takvo slepilo američkih specijalnih službi kriv „ruski agent“ Tramp, ali drugi izvode upravo takav zaključak. Čak i oni koji direktno ne krive Trampa. Na primer, njegova bivša savetnica Fiona Hil veliki deo krivice svaljuje na „toksičnu međupartijsku politiku“ i na to što je „predsednik postao previše fokusiran na svoje interese i time podrivao položaj ljudi koji je trebalo da čuvaju ove sisteme“. Odnosno, Tramp je i dalje kriv — nije dozvolio stručnjacima da rade u miru, da se bave ruskom pretnjom.
Ispostavlja se da problem nije u tome što je protiv Trampa stvorena prava zavera od strane dela specijalnih službi i „duboke države“. Ne, po mišljenju bivše savetnice Hil je sve upravo suprotno. Problem je što je američki predsednik tvrdoglavo mešanje Moskve smatrao mistifikacijom koju su smislili njegovi neprijatelji. Da se složio da je bilo tako, sada bi sigurno sve bilo u redu sa bezbednošću „Pet očiju“.

„Rusija uspela da nam hakuje svest“

Ali dok Hilova makar pokušava da podeli odgovornost između Trampa i njegovih protivnika, dosledni borci sa odlazećim predsednikom i Rusijom ne mogu da se zaustave, i iz trenutne priče izvode prosto neverovatne zaključke. „Rusija nije hakovala samo naše računarske sisteme, hakovala je i naš um“, napisao je za „Vašington post“ poznati politički analitičar Farid Zakarija.

„Ruske metode su vrlo slične Trampovoj propagandnoj strategiji… Svesno ili nesvesno, Tramp koristi ruski model, koji se zasniva na principu da ljudi pre ili kasnije počnu verovati ako istu poruku više puta čuju iz različitih izvora, bez obzira na to koliko su ti izvori pristrasni. Pandemija je verovatno doprinela povećanom korišćenju dezinformacija. Društveno izolovani i odsečeni od većine zajednica, Amerikanci su sada više podložni teorijama koje podržavaju njihova ideološka uverenja. Najupečatljivija činjenica 2020. godine nije bilo to što je Tramp pokušao da ospori rezultate izbora. Mnogi od nas su predvideli da će on pokušati da to učini. Najupečatljivije je što, prema anketama, 60 miliona Amerikanaca zaista veruje njegovim izjavama i lažnim objašnjenjima na kojima se one zasnivaju. Problem nije u tome što je Rusija hakovala američke računarske sisteme. Očigledno je uspela da nam hakuje svest“, piše Zakarija.

Rusi ne kontrolišu Trampa, pa čak ni računarske mreže američke obaveštajne službe. Oni kontroliši um Amerikanaca. Jedino je čudno što Zakarija govori samo o 60 miliona, odnosno o 40 odsto Amerikanaca koji su glasali. A šta je sa ostalima? Onima koji ne veruju Trampovim tvrdnjama o izbornoj prevari, zar oni nisu marionete ruske obaveštajne službe? Ako je SVR zaista hakovao um Amerikanaca, onda je to valjda učinio istovremeno svima. Zašto bi ta služba igrala na sitno, i to još na svoj u stogodišnjicu. Možda je i članak Farida Zakarije najbolja potvrda za to.