Rusi napolje? EU je podeljena

EU u dilemi: zabrana putovanja za ljude iz Rusije ili i dalje dozvoljavati kontakte, uprkos ratu protiv Ukrajine? Ministri spoljnih poslova Unije pokušavaju da pronađu zajednički stav. Do ograničenje će verovatno doći.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je apelom da se ruskim državljanima zabrani ulazak u EU izazvao žestoku raspravu u Evropi. Mogu li građani države koja vodi agresorski rat na susednu državu da nastave da ulaze u EU kao da se ništa nije dogodilo?

Ne, kažu Finska, Poljska, Češka i baltičke zemlje. Te zemlje prestale su da izdaju kratkoročne vize Rusima. Nemačka, Grčka, Kipar i Evropska komisija su skeptični i odbacuju rigidnu zabranu ulaska Rusima. Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je prošle nedelje da se radi o ratu ruskog vlastodršca Vladimira Putina. Zato mu teško pada opšta zabrana ulaska koja bi pogodila i nedužne ljude.

Češko predsedavanje Savetu EU stavilo je spor oko viza na dnevni red neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije koji se u utorak 30.8. održava u Pragu. Odluka o uvođenju sankcija, za čije donošenje je potreban konsenzus, se ne očekuje.

No, kompromis na osnovu kojeg bi se smanjio broj viza je moguć, smatraju predstavnici Evropske komisije. Jednostrani potezi ne bi doneli mnogo, jer kratkoročna turistička viza u principu važi u svih 26 zemalja Šengen-zone, bez obzira koja ju je država izdala.

Koliko je veliki problem?

Prema navodima Agencije za nadzor granica EU, Fronteks, od početka rata protiv Ukrajine pre šest meseci, u EU je ušlo gotovo milion ljudi sa ruskim pasošima. Najviše ulazaka bilo je preko Finske (330.000), Estonije (234.000) i Litvanije (132.000). Uglavnom su to turisti koji dolaze na nekoliko dana.

Međutim, nije izdato milion viza, jer ljudi iz Rusije mogu više puta unutar 90 dana da ulaze i izlaze iz Šengen-zone sa istom vizom. Pre pandemije korone, zemlje Šengena izdavale su oko 500.000 novih viza Rusima svake godine.

Gde putuju Rusi?

To što veliki broj ljudi kopnenim putem ulazi u susedne zemlje na istoku EU, može se objasniti činjenicom da više nema direktnih avio-veza između Rusije i EU. Zemlje poput Nemačke ili Francuske zato su mnogo teže dostupne. Prema podacima nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, nemački konzulati u Rusiji u prvoj polovini ove godine izdali su oko 14.000 kratkoročnih viza.

Pre pandemije i rata, u prvoj polovini 2019, bilo ih je gotovo deset puta više. Verovatno će ove godine biti manje ruskih turista i u Parizu: kao Rus, u Francusku možete ući samo iz neke treće zemlje, a ne u tranzitu iz drugih zemalja EU. Moguć je let iz Moskve preko Istanbula za Pariz. Let iz Helsinkija za Pariz, međutim – nije.

Veliki kontigenti turista iz Rusije registrovani su u Grčkoj i na Kipru. Četvrtina svih turista na Kipru ove godine došla je iz Rusije. Na Kipru stalno živi oko 50.000 Rusa. Severna Grčka popularna je destinacija za Ruse koji u zemlju EU ulaze preko Srbije i Turske.

Država-kandidatkinja za članstvo u EU Crna Gora, inače takođe popularna destinacija za Ruse, beleži mnogo manje ruskih turista. Mnogi se sele u Tursku. Turska, iako članica NATO i kandidat za ulazak u EU, ne podržava zapadne sankcije protiv Rusije, već i dalje dozvoljava Rusima ulazak u zemlju potpuno bez viza.

Može li se ograničiti izdavanje viza?

Teško bi bilo potpuno zabraniti izdavanje viza, smatraju u Evropskoj komisiji, jer prema međunarodnom pravu, ulazak iz porodičnih i humanitarnih razloga mora biti dozvoljen. Međutim, izdavanje kratkoročnih viza za Šengen-zonu može biti ozbiljno ograničeno. Svaka država-članica ima diskreciona ovlašćenja u ispitivanju zahteva.

Države takođe imaju mogućnost i da ponište već izdate vize. Estonija to već radi. Šengen-vize moraju da budu prihvaćene u svakoj zemlji – dakle, Estonija ne može jednostavno da odbije da prihvati vizu koju su izdale Nemačka ili Švedska. To je teško moguće zbog nedostatka graničnih kontrola unutar Šengen-zone.

Međutim, prema viznom kodeksu EU, postoji ograničenje da turista sa šengenskom vizom treba uglavnom da boravi u zemlji koja mu je izdala vizu. Odbijanje izdavanja viza može se opravdati promenjenom političkom situacijom i bezbednosnim problemima.

Šta rade druge države?

SAD su prestale da izdaju kratkoročne vize u Rusiji. Prijave se sada mogu podneti u ambasadi u glavnom gradu Poljske, Varšavi – ako Rusi uspeju tamo da dođu. Američki predsednik Džozef Bajden pozvao je mlade ruske naučnike, preduzetnike i uspešne ljude da napuste svoju zemlju. Taj „odliv mozgova“ trebalo bi da bude podstican velikodušnim dodeljivanjem dugoročnih boravišnih dozvola.

Ujedinjeno Kraljevstvo ne želi da uvede opštu zabranu putovanja Rusima, ali želi ozbiljno da ograniči izdavanje viza, najavio je u jednom intervjuu ministar odbrane Ben Valas.