Putinova poruka koja će dugo odzvanjati

Glavna poruka u obraćanju ruskog predsednika Vladimira Putina na samitu BRIKS je da ova organizacija predstavlja alternativu zapadnoj hegemoniji i njihovom hegemonizmu. BRIKS tako postaje model uz pomoć koga izrasta multipolarni svet.

Sama multipolarnost na taj način postaje negacija zapadne hegemonije i njegovih nastojanja da sebe predstavi kao jedini ispravni model političkog, ekonomskog, kulturnog i svakog drugog razvoja, kaže geopolitičar Srđan Perišić komentarišući govor Vladimira Putina na samitu šefova država i vlada BRIKS-a.

„Dakle, Putin u BRIKS-u vidi mogućnost suprotstavljanja zapadnoj hegemoniji i, kako je rekao, zapadnom neokolonijalizmu. BRIKS je taj model koji može da okupi sve druge zemlje izvan Zapada i predstavlja efikasan model zapadnoj hegemoniji“, kaže Perišić.

Koridorima se zaustavlja zapadna hegemonija

Prema rečima našeg sagovornika, ruski predsednik traži i unutrašnji razvoj organizacije i predlaže modalitete kako da se to ostvari, kao što je izgradnja logističkih i transportnih koridora u pravcu sever-jug.

U taj poduhvat, Rusija je već krenula, napominje Perišić, razvijajući Severni morski put, koji je za četrdeset odsto kraći od standardne morske rute kroz Suecki kanal. Na primer, ruta Hamburg – Tokio preko Severnog morskog puta dugačka je 13000 km, dok je ista ruta preko Sueckog kanala dugačka 21000 km.

Kako je ruski predsednik najavio, razvoj tih koridora biće jedna od glavnih tema na samitu BRIKS-a, koji će iduće godine biti održan u Kazanju.

Transportni koridori u pravcu sever-jug jako su važni za BRIKS, jer se njima, prema Perišićevim rečima, zaustavlja zapadna hegemonija izvan svojih prostora.

„To je jedan od modela jačanja BRIKS-a, a i model kako Rusija može da se poveže sa drugim zemljama u svetu, pogotovo u uslovima zapadnih sankcija. Što je na dobrobit i svih drugih zemalja, pogotovo Kine koja od svih članica organizacije ima najveći udeo u trgovini u svetu“, napominje naš sagovornik.

BRIKS treba ostane otvoren za sve

Zapad svoje tehnologije krije i nastoji da ih čuva uz pomoć embarga i zbog toga je Putin zatražio da se u okviru BRIKS vrši razmena svih tehnologija. To znači da je i Rusija spremna da svoja naučna dostignuća podeli sa ostalim članicama, što je, kaže Perišić još jedan modalitet multipolarnosti za koji se Moskva zalaže.

Putin se takođe založio za osnaživanje BRIKS na ekonomskom planu, dok je u osvrtu na globalni sukob rekao da sukob u bivšoj Ukrajini nije samo od lokalnog ili regionalnog značaja, već se radi o svetskom sukobu koji je počeo 2014. tako što je Zapad srušio tadašnju ukrajinskom državu u državnom udaru.

Prema Putinovim rečima, upravo je BRIKS model kako bi se mešanje Zapada u unutrašnja pitanja drugih država i prevrata po receptu Majdana više ne bude, smatra Perišić.
Kako naš sagovornik smatra, iz Putinovog obraćanja može se zaključiti da on očekuje da se do idućeg samita članstvo u organizaciji proširi i na neke druge zemlje.

„Verovatno će to ići tako da će se na ovogodišnjem samitu odlučiti koje bi to zemlje mogle da postanu članice BRIKS-a, a na sledećem samitu bi one postale punopravne članice. Ne verujem da će se na ovom samitu primati bilo koje zemlje, ali da će se definisati koje zemlje u narednom periodu mogu da ispune uslove BRIKS-a“, ističe Perišić.

Povećanjem broja članova, BRIKS sebe ne predstavlja kao zatvoreni klub članica koji bi da diktira uslove svetskog razvoja, kao što je slučaj sa organizacijama kojima dominira Zapad, kao što je G7.

„Upravo je Putin naglasio da to ne može da bude sa BRIKS. BRIKS mora da prima i druge članice, i manje razvijene zemlje nego što je „petorka“. Time se jača relevantnost BRIKS-a i time on postaje još konkurentniji zapadnim formatima. BRIKS je po BDP-u premašio ove godine članice G7, ali on mora da ostane otvoren da bi se mogao suprotstaviti Zapadu“, zaključuje Perišić.