– Ovo je trenutak da čovečanstvo zaboravi na podele i sukobe i da se konačno oseti kao jedna porodica koja je zajednički napadnuta od istog protivnika – kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović komentarišući Putinov predlog deklaracije o globalnoj solidarnosti tokom pandemije koronavirusa.
On dodaje bi zbog toga valjalo da se obustave svi oblici podele, sukoba i kažnjavanja koje su zemlje preduzimale jedne prema drugima.
”Da se izvrši jedna vrsta potpune amnestije stanja koje je prethodno postojalo i da se uvede zajednička akcija za pomoć svima, a posebno onima koji su najviše ugroženi“.
Putinov predlog deklaracije o globalnoj solidarnosti – u pravom trenutku
Predlog, koji je na virtuelnom samitu G20 izneo ruski predsednik Vladimir Putin u potpunosti odgovara osećanjima potrebe za zajedničkom akcijom svetskih razmera koje će preći preko svih podela i problema u ime očuvanja ljudskog roda, dodaje on ističući da je virus korona planetarni potres tektonske prirode koji podjednako pogađa sve zemlje, uključujući ekonomiju, zdravlje, školstvo, politku i sve ostale društvene pojave, napominje Jovanović.
Prema rečima našeg sagovornika, zaboravljanje na podele značilo bi omogućiti svim zemljama da se protiv pandemije bore oslobođenih ruku i nogu.
– To znači da sve vrste sankcija koje su uspostavljene protiv nekih zemalja ili grupa zemalja moraju da budu suspendovane, ako ne i trajno ukinute. Ne može se prići bilo kakvom zajedništvu, bilo kakvom zajedničkom cilju ako bi iza nas ostale podele i kočile te zajedničke napore – naglašava naš sagovornik.
Sve više predoga o globalnoj solidarnosti
Kako se koronavirus širio planetom, sve više glasova počelo je da govori o solidarnosti, ne samo humanitarnoj, već i političkoj. Neki su, kao generalni sekretar UN Antonio Gutereš ili bivši britanski premijer Gordon Braun načelno naglašavali potrebu za „globalnim primirjem“ (Gutereš) ili „globalnom vladom“ (Braun) koja bi se borila protiv pandemije.
Drugi visoki funkcioneri, kao što je Visoki predstavnik za spoljne i bezbednosne poslove EU, bili su konkretniji, pa je Borelj naglasio potrebu za utvrđivanjem „četiri prioriteta“ za globalnu saradnju – objedinjavanje resursa za proizvodnju novih lekova i vakcina koje bi trebalo smatrati globalnim javnim dobrom; ograničavanje ekonomskih šteta koordinisanjem fiskalnih i monetarnih stimulativnih mera i zaštitom globalne trgovine; koordinisano otvaranje granica kada zdravstvene vlasti to dopuste i saradnja u borbi protiv dezinformacijskih kampanja.
Na humanitarnom planu, već smo svedoci saradnje, čak su se lideri SAD i Kine saglasili o zajedničkoj borbi protiv koronavirusa. Koliko je, međutim, saradnja na političkom na dugom štapu, govori činjenica da je istog dana kada je Vladimir Putin predložio mere za globalnu solidarnost, 26. marta, predsednik SAD Donald Tramp potpisao ukaz o proširenju sankcija Iranu, jednoj od zemalja koje su, posle Kine, najviše pogođene epidemijom.
Saradnja u razvoju strategije lečenja Kovida 19
Mere, koje bi, kako je Putin predložio, trebalo da usvoji Generalna skupština UN, podrazumevaju dogovor o saradnji država u razvoju strategije lečenja Kovida 19, pružanje pomoći najugroženijim državama, prekidanje trgovinskih ratova i primene jednostranih sankcija koje su donete bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, borbu protiv finansijskih spekulacija sa cenama osnovnih potrepština i širenje pouzdanih informacija o pandemiji, zasnovanim na naučnim činjenicama.
Ipak, ako ništa drugo, iz svega možemo da izvučemo i pozitivan zaključak. Dok su nekada na globalnu solidarnost pozivale umetnici, poput Boba Dilana, Fela Kutija, Vudija Gatrija ili Džoan Baez, sada na političku solidarnost pozivaju pojedini svetski lideri.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
